Za privatne detektive se može čuti da “znaju gde đavo spava”. Ponekad su na terenu i po nekoliko dana, a ponekad i nekoliko meseci.
“Klijenti nas najčešće zovu kad žele da provere svoje emotivne partnere. Ono što je logično jeste da se proveravaju supružnici, ali sve češća je pojava da muškarci proveravaju i da li im je verna i ljubavnica. Žene nisu tako ekstremne i do sad su proveravali samo da li ih vara muž. Svašta doživljavamo na terenu, dosta teških i neprijatnih situacija. Ponekad kad ne bi posumnjali u tu ženu ili muškarca, desi se da su baš oni ti preljubnici”, kaže za RINU privatni detektiv iz Čačka.
Međutim, ne prate se samo emotivni, već su na meti često i poslovni partneri kao i deca, ali vrši se i potraga za nestalim licima i dragocenostima.
“Roditelji žele da provere da li im se deca drogiraju ili su članovi nekih sekti. To je možda i najtraumatičnije iskustvo za jednog detektiva kad mora ocu i majci reći da im je dete narkoman, ali to pomogne roditeljima jer ih tada upućuju na lečenje, u klinike ili manastire”, dodaje on.
Sagovornik ne krije da je posao privatnog detektiva izuzetno naporan i stresan, a najbitniji je, kako kaže, taj prvi razgovor sa klijentom.
“Na osnovu tog dijaloga mi pokupimo sve potrebne informacije i krećemo u istragu. Neki slučajevi, poput kućnih krađa su potpuno nezanimljivi, a o nekima bi se bukvalno mogli napisati romani. Prošle godine uspeo sam da spojim oca i sina nakon čak 56 godina, a da to nije pošlo za rukom ni nemačkoj policiji”, kaže ovaj šumadijski Šerlok Holms.
Privatni detktivi često su od pomoći i državnim organima, Zakonom o detektivskoj delatnosti koji je stupio na snagu 05. decembra 2013. godine, ta oblast je pravno regulisana posle čitavih 20 godina, a nadzor je poveren MUP-u.
