Danas se, kako u zvaničnoj, tako i u narodnoj medicini, lekovito bilje koristi za lečenje bolesti, ali i očuvanje zdravlja ljudi i životinja. Jedna od najpoznatijih i najviše korišćenih lekovitih biljaka kod nas je upravo hajdučka trava.
Lekovito bilje je bilo sastavni deo života čoveka od njegovog postanka pa do danas. Neki izvori tvrde da je lekovito bilje, u okviru narodne medicine, u upotrebi preko 16.000 godina.
Prvi pisani zapis o lekovitim svojstvima biljaka potiče od starih Sumeraca, 3.000 godine pre nove ere.
U drevnoj medicini poznavanje biljaka i njihovih svojstava bilo je od suštinskog značaja jer su one bile jedino dostupno lekovito sredstvo.
Hajdučka trava (lat. Achillea millefolium), poznata i kao hajdučica, stolisnik, romonika, kunica, sporiš, romantika, jalovi mesečnjak jedna je od najdragocenijih i najcenjenijih lekovitih biljaka na našim prostorima.
Ova samonikla biljka raste na tlu cele Evrope, u severnoj Aziji i severnoj Americi. Raste pored puteva, na livadama, pašnjacima, po rubovima oranica i napuštenim staništima.
Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja, a listovi do jeseni. Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.
Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarastanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za smirenje.
Zbog prisustva vitamina C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kože treba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama. Biljka se skuplja tokom letnjih mjeseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova dužine 20-25 centimetara ili se sakuplja samo cvat dužine samo dva centimetra. Odsečeni delovi se vezuju i suše na promajnom mestu ili u sušilici na temperaturi 35-50°C.
Hajdučka trava ili stolisnik čisti i jača krv i probavne organe.
Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, pankreasa, žutice, zatim grčeva, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva.
Čaj od hajdučke trave korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, Takođe se upotrebljava kod angine pektoris i to kao čaj. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove. Kalijum potpomaže rad bubrega i krvotoka te tako posredno utiče na rad srca.
Pored primene u lečenju ljudi, hajdučka trava je blagotvorna i za biljke koje rastu u njenoj okolini.
Naime, zbog određenih supstanci koje se nalaze u korenu ove biljke, među kojima i salicilna kiselina, biljke koje rastu u njenom okruženju imaju veću otpornost na razne bolesti.
