U Evropi je 2022. godine zabeleženo više slučajeva lokalno zaraženih denga virusom nego u celoj prethodnoj deceniji.
Porast broja obolelelih predstavlja pretnju po javno zdravlje, ali otvara mogućnosti za odgovarajući tržišni odgovor i priliku za proizvodnju vakcina i tretmana protiv denga groznice, što bi trebalo da podstakne farmaceutsku industriju da poveća ulaganja u borbu sa tom zanemarenom bolešću, piše Politiko.
Ljudi koji rade na terenu kažu da bi povećanje broja obolelih od denga groznice na Zapadu moglo da oteža nabavku spasonosnih lekova za one kojima su najpotrebniji, jer farmaceutske kompanije razvijaju alate koji su manje efikasni u zemljama u kojima je prisustvo denga groznice najveće, a bogate nacije na kraju bez razloga gomilaju zalihe lekova i vakcina protiv denga virusa.
“Moglo bi izgledati kao dobra stvar, a to i jeste dobra stvar, da razvijamo više proizvoda. Ali da li to onda stvara sistem u kojem populacija sa visokim prihodima dobija pristup lekovima, ali zemlje sa niskim i srednjim prihodima nemaju takav pristup?”, zapitala se Lindzi Keir, direktorka tima za nauku i politiku u istraživačkom centru Policy Cures Research.
Klimatske promene i migracije znače da komarci koji prenose dengu, kao i druge bolesti kao što su čikungunja i zika, stižu i u Evropu. Najnoviji godišnji podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti pokazuju da je u Evropi 2022. godine zabeležen 71 slučaj lokalno zaraženih denga virusom – 65 u Francuskoj i šest u Španiji.
Iako denga groznicu obično prate blagi simptomi, infekcija može dovesti do visoke temperature, jake glavobolje i povraćanja, a teške forme bolesti mogu da izazovu krvarenje iz desni, bol u stomaku i, u nekim slučajevima, smrt.
Do sada je komarac koji je prenosilac zaraze bio ograničen uglavnom na južnu Evropu, ali je od skoro zabrinutost zbog virusa denga groznice prisutna širom kontinenta, navodi Politiko.
