Jedan od glavnih pravaca komedije u njenoj kinematografskoj istoriji su oduvijek bili “drugari” podžanrovi, da ne kažemo ortačke priče, u kojima dva prijatelja, različita kao dan i noć, upravo u toj svojoj dinamici stvaraju humor.
Sedamdesetih je na američkoj televiziji započeo sitkom “Čudni par“, o dvojici tipova, potpuno različitih, koji postaju cimeri, i njihovim zgodama i nezgodama.
Tih istih godina, u Jugoslaviji su otpočeli prijateljstvo, i cimerstvo, ali u kabini kamiona dva velikana, i po načinu glume, tako i po pogledu na svijet.
U generalno škrtim informacija koje se mogu pronaći na domaćem internetu, 13. januara 1973. krenula je sa emitovanjem prva epizoda serije “Kamiondžije“.
Vjerovatno ne postoji osoba koja nije pogledala makar jednu epizodu ove serije, ili makar onaj premontirani film koji konstantno ide na TV-u, kad treba pustiti nešto što će gledaocima pružiti komfor i lagodnost svojom komedijom, koja nije visoko intelektualno pa samim tim i ne zamara, ali koja nikako nije prosta i ne vrijeđa.
Paju Čuturu i Jarić T. Živadina iliti Paju i Jareta glumili su Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja. Svaki sa sobom je nosio svojh stil i glume i humora. Dok je Paja bio grubijan, bez mnogo pokreta, mimike lica i govora, ali narodski pametan, Jare je bio sve suprotno od njega.
Čkalja je gajio taj humor Džerija Lusia, sa dosta blesavljenja, naivnosti i fizičkog humora. Ta kombinacija je postala dobitna, i to je ono zbog čega i dalje se ova priča gleda.
Ali isto tako nas i ne čude priče koje su došle kasnije, u kojima smo čuli da se ova dva glumačka velikana privatno se skoro pa nisu ni podnosili.
“Ja Čkalju nikad nisam upoznala. Kad malo bolje pogledate Čkalju i Pavla, vijdećete da je to nemoguća fuzija. Čkalja je stopostotni glumac i do krajnjih granica je išao u svojoj glumi. Pavle uopšte nije bio glumac. Znao je reći: ‘Ja se samo ponašam.’ I istina je – cijelog se života ponašao“, rekla je Pajina supruga Mirjana, u knjizi o Pavlu Vuisiću “Posle fajronta”, prenosi “Danas”.
