Na današnji dan pre 25 godina okončana je NATO agresija na Srbiju, odnosno tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, a prethodno je istog dana, 10. juna 1999. godine usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Poslednji projektili tokom agresije NATO ispaljeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999. u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. sati.
Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19.35.
Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999., bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjih Nacija.
Savet bezbednosti UN usvojio je 10. juna 1999. Rezoluciju 1244, a dan ranije, 9. juna u Kumanovu je, posle petodnevnih teških pregovora, potpisan Vojno-tehnički sporazum kojim je predviđeno povlačenje Vojske Jugoslavije sa KiM i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.
Tokom pregovora, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije posebno su insistirali na tome da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti vremenski usklađeno sa predstojećim dolaskom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, s prevashodnim ciljem da se koliko je moguće izbegne bezbednosno prazan prostor.
Postojala je namera da se tim putem obezbedi elementrana stabilnost, odnosno sigurnost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, što se uglavnom pokazalo kao prazna nada.
Takođe, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije, posebno su insistirali da međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji mora biti isključivo pod okriljem Organizacije Ujedinjenih Nacija.
Vojno-tehnički sporazum potpisali su britanski general Majkl Džekson, koji je potom bio komandant KFOR-a do oktobra 1999. godine, u ime NATO-a i generali Vojske Jugoslavije i policije Srbije Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno-tehničkim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije.
Umesto njih u južnu srpsku pokrajinu ušle su jedinice KFOR, većinom iz zemalja članica NATO.
Vojno-tehnički sporazum temeljen je na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen tokom pregovora predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića sa predstavnicima međunarodne zajednice Martijem Ahtisarijem i Viktorom Černomirdinom, u Beogradu.
Dogovoru je prethodila serija teških pregovora predsednika Miloševića sa Viktorom Černomirdinom, sovjetskim i ruskim diplomatom, ličnim izaslanikom ondašnjeg predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina.
Javnost je dosta kasnije obaveštena da je upravo Černomirdin pretio tada posebno razornim nastavkom ratnih dejstava, ukoliko zvanični Beograd ne popusti.
Predlog mirovnog plana u Beograd je doneo Marti Ahtisari, predsednik Finske, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija.
Skupština Srbije usvojila je 3. juna 1999. godine mirovni plan, koji je potom odobrila i Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno-tehnički sporazum potpisan kod Kumanova u osnovi je podrazumevao prekid neprijateljstava između NATO formacija i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije, kao i povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.
Sporazumom je određeno uspostavljenje takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore, određena je vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara i predviđena kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara.
KFOR se obavezao na razoružanje terorističke tzv OVK, a međunarodne snage su “ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane”.
Povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999. godine.
Vojsku SRJ i Policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem UN, KFOR.
U prvo vreme sa njima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu SFOR.
Na Kosovo i Metohiju upućeno je tada ukupno 37.200 vojnika KFOR iz 36 zemalja.
Njihova obaveza bila je obezbeđenje mira, stabilnosti i bezbednosti za sve građane KiM.
Obaveza je takođe bila i povratak izbeglih.
U stvarnosti, po povlačenju snaga Srbije i SRJ sa Kosova i Metohije, Srbi na KiM postali su meta čestih napada i zločina.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. predviđen je takođe, kada se steknu uslovi, povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što nikada nije realizovano.
Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.
Počev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se takođe pripadnici EULEKS, civilne misije EU, sastavljene od policajaca i sudija.
Njihov mandat bio je sprovođenje aktivnosti vezanih za vladavinu prava na KiM.
