Praćenje vremena ispred ekrana je kao brojanje kalorija: delimično je tačno, ali obmanjujuće, smatra profesorka Kendra Tomas sa Univerziteta u Ilinoisu.
Svetska zdravstvena organizacija i Američka pedijatrijska akademija daju smernice koliko vremena deca treba da provedu pred ekranom: Bebama i maloj deci ne treba dozvoliti da gledaju u ekran bilo kog uređaja, za mlađu decu određeno je jedan do dva sata, i deci od 6 do 12 godina, otprilike dva sata.
Za one koji ne podižu decu, smernice izgledaju jednostavno. Zar je tako teško odrediti jedan sat gledanja crtaća pre večere? Ali to nije stvarnost većine ljudi. Starija braća i sestre gledaju u svoje telefone ili televizore u blizini mlađih. Tableti su instalirani u automobilima. Roditeljima tokom celog dana stižu poruke. Čak i najstrože roditelje u ovom pogledu sabotira škola, jer ekrani ulaze u igru i školske aktivnosti.
Profesorka Kendra Tomas napominje da je prilično oprezna u pogledu vremena koje njena deca provode pred ekranom, ali napominje da ekrani nisu jedini izvor problema u detinjstvu.
„Osećaj krivice iz minuta u minut me podseća na teret brojanja kalorija. Pritisak na detaljnu kontrolu zasnovanu na brojevima sigurno mora ukrotiti neposlušnu zver. Ali neće.“
Ekrani su toliko sveprisutni da bismo uopšte mogli da brojimo iz minuta u minut koliko vremena provodimo pred njima. Računanje vremena provedenog ispred ekrana postaje organizacioni podvig – kao što je izvlačenje aplikacije za brojanje kalorija svaki put kada krišom uzmete zalogaj sladoleda, ističe profesorka.
Manje kalorija ne znači i bolje zdravlje
Od osamdesetih do ranih dvehiljaditih, saveti o ishrani su se sve više fokusirali na brojanje kalorija. Svoj vrhunac su dostigli negde oko 2013. Ipak, smanjenje unosa kalorija ne garantuje zdravlje. Unošenje određene količine kalorija i dalje može dovesti do anemije, visokog krvnog pritiska ili metaboličke disfunkcije.
Danas se sve više širi znanje o količini šećera i vremenu uzimanja hrane. Zdrave intervencije menjaju način na koji se hrana nudi ili rešavaju osnovni problemi vezani za ishranu. Međutim, ovaj javni dijalog o ishrani prešao je dug put. Za vreme ispred ekrana potrebna je ista konceptualna promena, smatra prof. Tomas.
Roditelji kažu da je podizanje dece danas najteže zbog ekrana. Skoro polovina dece uzrasta od 8 do 12 godina ima telefone, iako skoro 80 odsto roditelja smatra da to nije dobro. Prosečno američko dete dnevno provede pet i po sati zabavljajući se ispred ekrana (više nego duplo od smernica), od čega je veliki deo na Jutjubu i društvenim medijima.
Ekran više nije samo televizor
Smernice za vreme ispred ekrana zasnovane su na decenijama istraživanja koja su se odnosila samo na gledanje televizije. Zbog toga se čini da smernice nisu povezane sa načinom na koji se ekrani koriste u većini porodica. Naravno, osnovni nalaz i dalje važi: više vremena pred ekranima znači manje vremena provedenog napolju i u spavanju. Ali nikada neće postojati decenije longitudinalnih dokaza koji će ispratiti napredak tehnologije.
Štaviše, isključivo merenje broja sati udaljava nas od problema sadržaja i konteksta, dodaje profesorka. Ekrani više nisu samo televizija. Današnji ekrani su prenosivi i individualni. Iskaču i lepe se jedan na drugi – deca razmenjuju poruke na društvenim mrežama dok završavaju domaći zadatak, sa uključenim televizorom u pozadini.
Umesto da računaju vreme provedeno ispred ekrana, roditelji bi mogli razmišljaju o dobu dana, šta je na ekranu, koju vrstu aktivnosti to menja, a šta dodaje.
Vreme i sadržaj
Promena doba dana (bez smanjenja količine) je najvažnija stvar za promovisanje zdravih navika u korišćenju ekrana. Troje od četvoro dece gleda u ekran sat vremena pre spavanja. Kada ekrani utiču na san, sve vene: rastrojenost se povećava, metabolizam se usporava, emocije se poremete, a pažnja opada. Na primer, bombona pre spavanja će se metabolisati drugačije nego bombona pre trčanja. Osim toga i hranljive materije u užini su i dalje važne.
Razlika između avokada i činije sladoleda zapravo nije u kalorijama već u nutritivnom sadržaju. Nutritivni sadržaj ekrana je takođe važan. Od 2019. do 2021. godine došlo je do značajnog povećanja upotrebe zabavnih medija nego u prethodne četiri godine. Iako to nije iznenađujuće, trebalo bi da se zapitamo za koje sadržaje je došlo do povećanja vremena pred ekranom? Odgovor: Prvenstveno vreme na društbenim medijima i Jutjubu, ali nije bilo povećanja čitanja sa telefona i tableta.
Jedna studija pratila je preko 4.000 australijske dece pet godina i otkrila da je ono što je bilo mnogo važnije od količine vremena provedenog pred ekranom. Pasivno skrolovanje i gledanje video-snimaka je slično transmastima i šećerima: najbrže se svare i dugoročno su najštetnije. Interaktivne igre sa prijateljima su mnogo bolje; najhranljivije opcije bile su edukativne igre i čitanje.
Šta nam uskraćuje gledanje u ekran
Ekrani su često problematični zbog onoga što zamenjuju. Vreme pred ekranom, na primer, ne bi trebalo da bude rešenje za smirenje. Bes i tuga se često rešavaju poturanjem ekrana umesto pravim suočavanjem. Ekrani uništavaju fizičku aktivnost, čitanje knjiga i, što je možda najvažnije, slobodno, nestrukturirano vreme.
Dosada podstiče kreativnost i često je katalizator novih ideja i „aha efekta“. Vežba aktivira mozak. Knjige uče decu da se usredsrede i izgube u priči. Nestrukturirano vreme ih primorava da rešavaju probleme i maštaju. Kao rezultat toga, često ometanje predstavlja ćorsokak u razvoju.
Da budemo jasni, ekrani nisu jedini izvor nesreće u detinjstvu. Generacije dece su propadale mnogo pre nego što smo svi kupili tablete. Ali ekrani lako zadiru u druge životne veštine. Da li deca još uvek uče da se smire? Vodite li razgovore oči u oči? I mogu li da zaspu sami? Kada se ekrani koriste da bi se izbegli emocionalni lomovi i dete uspavalo, oni potkopavaju ljudsku sposobnost da procesuira emocije i nauči da se odmara. Prazne kalorije.
Ekrani su i izvor zadovoljstva
Ali hrana je i za zadovoljstvo. Isto tako, ekrani dodaju životu kontakte, igru i efikasnost. Divno je razgovarati sa bakom na društvenoj mreži ili igrati Majnkraft sa rođakom. Škola je bolja kada se gradivo savladava kroz igru. Ljudi su uključeni u onlajn zajednice koje dele slična interesovanja, imaju neku retku bolest ili pružaju jedinstven sistem podrške.
Brojanje kalorija može biti od pomoći kao prvi korak ka upoznavanju najkaloričnije hrane ili prepoznavanju nezdravih obrazaca. Brojanje obezbeđuje reviziju pre intervencije. Ali to je iscrpljujuća (i iskreno beskorisna) dugoročna opcija, naglašava prof. Kendra Tomas.
Brojanje nije strategija za rešavanje problema. Statistički gledano, većina ljudi troši i previše kalorija i previše vremena ispred ekrana. Vreme je da se pažnju usmerimo na to kada se to dešava i šta zamenjuje. Postarajte se da mladi i dalje dobijaju visokokvalitetne doze dosade, vežbanja, sna i „analognog“ druženja, poručuje prof. Kendra Tomas.
