Arhitekta Nemanja Petrović, jedan od najvažnijih scenografa i art dizajnera ovdašnje kinematografije, član Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije, preminuo je u 76. godini.
Petrović je rođen 26. oktobra 1948. u Kragujevcu, i tokom višedecenijske karijere radio je scenografije brojnih filmova, TV serija i drama, među kojima su i antologijska ostvarenja naše filmske umetnosti.
Sarađivao je sa rediteljem Milošem Mišom Radivojevićem na gotovo svim njegovim filmovima – “Živeti kao sav normalan svet“ (1982), “Una“(1984),“Čavka“ (1988), „Happy End“ (1989), „Ni na nebu ni na zemlji“ (1994), “Buđenje iz mrtvih“ (2004), „Odbačen“ (2005).
Bio je art direktor remek dela „Ko to tamo peva“ (1980) Slobodana Šijana, „Balkan ekspres (1983) Branka Baletića, s kojim je radio i „Uvek spremne žene“ (1987), „Srećna nova ’49.“ (1986) Stoleta Popova.
Tu su i scenografije za filmove “Do koske“ (1997) Slobodana Skerlića, “Ivkova slava“(2005) Zdravka Šotre, “Montevideo, Bog te video!“ (2010), „Montevideo, vidimo se“ Dragana Bjelogrlića, „Srpski film“ (2010) Srđana Spasojevića…
Petrović je sarađivao i sa Želimirom Žilnikom na njegovom TV filmu „Beograde, dobro jutro“, sa Milošem Mišom Radovićem u TV filmovima „Brod plovi za Šangaj“, „Medeni mesec“, „Rode u magli“, „Zagreb-Beograd preko Sarajeva“, sa Goranom Gajićem u „Video jela, zelen bor“ i u seriji „Vratiće se rode“…
Njegove scenografije gledali smo i u serijama “Naša mala redakcija“, “Pozorište u kući“, “Otvorena vrata 2“…, a tokom višedecenijske uspešne karijere sarađivao je i na brojnim britanskim, kanadskim i američkim produkcijama.
