Oko milion ljudi u službi ukrajinske vojske potpuno je iscrpljeno, koliko ih je već dve godine na ratištu.
Naime, zdravi muškarci mlađi od 30 godina čine okosnicu većine armija, ali je njihov udeo u Ukrajini najmanji u modernoj istoriji zemlje. To je razlog što Ukrajina mora da izbalansira potrebu da se suprotstavi nemilosrdnoj ruskoj ofanzivi dodavanjem novih trupa, a da istovremeno ne rizikuje uništenje čitavih generacija, ističe ovih dana analiza Njujork tajmsa.
Ističe se da je predsednik Volodimir Zelenski napravio politički bolan korak, snizivši starosnu granicu za regrutovanje vojnika sa 27 na 25 godina, što je, istina, i dalje visoka starosna granica jer, na primer, u SAD muškarci mogu da budu regrutovana već sa 18 godina.
Razlog zašto Ukrajina okleva da snizi vojni rok je dugoročni istorijski uticaj na demografske trendove, koji seže jedan vek unazad. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata rođeno je manje beba, što je decenijama kasnije smanjilo populaciju.
Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine je brojčano malobrojnu generaciju učinio još manjom, s obzirom na to da je natalitet opao tokom ekonomske krize. Deca rođena u to vreme sada su mladići. Međutim, zbog pada broja rođenih, u Ukrajini je duplo više muškaraca u 40-im nego u dvadesetim.
Istina, nagli pad nataliteta u Ukrajini 90-ih godina prošlog veka nije jedini, kao što se slični trendovi mogu videti i u drugim postsovjetskim državama, uključujući i Rusiju, ali je u Ukrajini bio drastičniji.
“Ekonomska neizvesnost devedesetih godina uticala je na reproduktivno ponašanje stanovništva”, kaže Oleksandr Gladun, zamenik direktora Instituta za demografiju i društvene studije Ptuh.
U godini sticanja nezavisnosti Ukrajine, 1991. godine, Ukrajinke su imale u proseku 1,9 dece. Deceniju kasnije, natalitet je pao na 1,1 dete. Kada su ova deca napunila 20 godina, efekat depopulacije se prvo osetio u nedostatku radne snage, a onda još značajnije nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine.
Odlukom da regrutuje muškarce sa 25 godina, Zelenski rizikuje da dodatno smanji tu brojčano skromnu generaciju Ukrajinaca. Tim pre što mnogi od ograničenog broja muškaraca od 25 i 26 godina (oko 467.000, prema vladinim procenama za 2022. godinu) već služe vojsku, žive na okupiranim teritorijama ili van Ukrajine.
Drugi, pak, imaju posao ili su invalidi, pa su oslobođeni služenja vojnog roka. Zbog toga je nejasno koliko će brzo Ukrajina moći da podigne i obuči dodatne trupe koje su joj potrebne i da li će one biti spremne pre šire ruske ofanzive.
“Odluka je doneta, dobra je, ali prekasno”, rekao je za ukrajinske medije pukovnik i ratni komentator Sergej Hrabski.
Ali implikacije rata za sledeću generaciju Ukrajinaca postaju sve jasnije. Broj rođenih od 2021. do 2023. godine pao je skoro za polovinu. Demografi kažu da je važan faktor koji stoji iza tog pada to što je, prema podacima Evrostata, oko 800.000 Ukrajinka između 18 i 34 godine pobeglo u zemlje Evropske unije. Stručnjaci ocenjuju da za sada odsustvo žena iz zemlje igra veću ulogu u ukrajinskoj demografiji nego regrutovanje muškaraca.
“Izgledi za poboljšanje nataliteta zavise od dva faktora – koliko će muškaraca poginuti u ratu, a koliko žena će se vratiti iz Evrope. Ali Ukrajina nema drugog izbora nego da pozove mlađe ljude u već iscrpljenu vojsku. Šta još možemo da uradimo? Rat je”, zaključio je demograf Gladun.
