Predsednik kluba Said Basul vršio je torturu nad Jovanovićem. Nakon pretnji, ucena i maltretiranja sve je kulminiralo fizičkim napadom na Srbina.
Jovanović, koji je izraelski klub pojačao iz niškog Radničkog, takođe je nastupao za Slobodu iz Užica, Mladost, Borac iz Čačka i Pjunik, otkrio je da je trener tražio da ga otpuste posle tri kola.
“Trener i predsednik dolaze posle te utakmice i govore mi kako sam fizički nespreman i kako ne računaju više na mene. U redu, njihovo pravo, ne pravim problem. Odlučuju onda da više ne mogu ni da treniram sa ekipom, nego sa omladincima. I to sam progutao. Ceo tim je 14. novembra dobio sedam dana slobodno, da idu kućama, da se vide sa porodicama. Samo je meni predsednik kluba poručio da ne mogu da idem. Da moram da ostanem da treniram. Besno mi poručuje da ću morati da idem da treniram u Haifi, na plaži, dva puta dnevno. A to je sat vremena vožnje od mesta u kojem sam”, rekao je Jovanović za “Mocartsport”
Kako bi izbegao jednostrani raskid ugovora, pristao je i na to. Ni plate nisu bile redovne. Predsednik je odbio da mu isplati treću platu čak i uz predlog o završetku saradnje.
“Sve vreme mi je pretio, svašta poručivao, govorio da ne dolazim na treninge, na stadion, da ja nemam šta tu da tražim, pa čak i na kraju da će me izbaciti iz apartmana u kojem sam bio… Došao sam na stadion, na trening, pozdravio se sa svim saigračima, jer sam zaista sa svima njima dobar. Kada sam izašao na parking, predsednik kluba mi je krenuo u susret i ponovo svašta dobacivao i rekao mi da uđem u automobil i da se gubim odatle. Kada sam rekao da neću, uhvatio me za vrat i krenuo da me gura u auto. Rekao sam mu da se skloni od mene i posle toga mi je udario takva dva šamara da nisam znao šta me je snašlo, sve mi se okrenulo”, priča Jovanović.
“Ostao sam u potpunom šoku. Krenuo sam sa stadiona, a on me je sve vreme pratio kolima i sve vreme mi svašta dobacivao, da će mi poslati neka tri čoveka, da ću tek videti šta će da me snađe, da će tek sad da me j*be i tako redom”.
Jovanović dodaje da je sve snimio i fotografisao, poseduje i audio-snimke kako ga vređa, pa je sve dokumentovao i stiglo je do policije.
Sada je napustio Izrael i čeka razrešenje slučaja, u čemu mu pomaže Udruženje profesionalnih fudbalera u Izraelu.
“Bez njih mogu slobodno da kažem da bih bio ‘mrtav’, odnosno da ništa od ovog ne bih uspeo. Čak će mi angažovati i advokata. Stvarno, svaka im čast i mnogo im hvala”.
