Srbija će ovog ljeta biti suočena sa rekordno visokim temperaturama i ekstremnim vremenskim prilikama.
Dugoročne prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ) najavljuju vrelo leto i toplotne talase. Još jedna opasnost je i to što su prosečne temperature u Srbiji porasle za gotovo dva stepena Celzijusa, a zbog toga su suše, oluje i superćelijske oluje sve češće. Stručnjaci upozoravaju – Balkan postaje suvlji, a ekstremne vremenske prilike sve češće i razornije.
U izveštaju Svetske meteorološke agencije Ujedinjenih nacija navodi se da su se glečeri širom sveta smanjili više nego ikada u periodu od 2011. do 2020. godine. Na Antarktiku je izgubljeno više od 75 odsto leda u poređenju sa prethodnih 10 godina, a ova zabrinjavajuća vest može uticati na sve ekstremnije vremenske uslove u Srbiji kojima već svedočimo.
Nikad toplije leto
U Srbiji su već evidentni efekti ovih promena, kako su potvrdili klimatolozi. Prosečna godišnja temperatura porasla je za gotovo 2 stepena Celzijusa, što je brže od globalnog proseka. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) ove godine nas očekuje vrelo leto sa malo padavina, a prvi toplotni talasi desiće se u julu.
Prvi toplotni talas u julu
U julu RHMZ najavljuje prve toplotne talase, a prosečna temperatura će biti od 19 do 30 stepeni.
Očekuje se da će srednja minimalna temperatura vazduha u julu biti iznad višegodišnjeg proseka, pa će u Beogradu i široj okolini, na primer, julska srednja minimalna temperatura vazduha biti oko 18,9 stepeni.
Srednja maksimalna temperatura vazduha u julu biće iznad višegodišnjeg proseka, pa se u Beogradu i široj okolini očekuje da će u proseku biti oko 30,3 stepeni.
Tokom jula nas očekuje sušni period – biće veoma toplo, a padavina će biti nešto manje nego što je uobičajeno.
I u avgustu vrelo i bez kiše
Toplotne talase možemo da očekujemo i tokom avgusta, kada će takođe biti i manje kiše nego što je to uobičajeno.
Srednja minimalna temperatura vazduha u avgustu biće iznad višegodišnjeg proseka – u Beogradu i široj okolini biće najmanje oko 18 stepeni.
Srednja maksimalna temperatura vazduha u avgustu biće iznad višegodišnjeg proseka u celoj zemlji. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha biće oko 30,2 stepeni.
Situacija je ozbiljna, Balkan postaje pustinja
Nedeljko Todorović, meteorolog, svojevremeno je istakao da su prethodne godine u Srbiji zabeleženi ekstremniji vremenski uslovi, uključujući superćelijske oluje. Olujni vetar, poplave i grad veličine teniske loptice stvarali su haos, ostavljajući za sobom pustoš u Beogradu i Novom Sadu.
Kao i Todorović, Vladimir Đurđević, klimatolog, naglašava ozbiljnost situacije, upozoravajući da je svet na putu ka najgorim scenarijima globalnog zagrevanja.
“Ako se ne preduzmu odlučne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do 2065. godine temperatura bi mogla porasti za 2 stepena Celzijusa”, rekao je ranije Đurđević i dodao da bi odsustvo preventivnih mera moglo dovesti do porasta temperature od čak 4 stepena do kraja veka.
Internet portal Big Tink objavio je svojevremeno kartu koja pokazuje kako će izgledati svet ako prosečna godišnja temperatura bude viša za četiri stepena.
Narandžastom bojom su označena područja “nenaseljive pustinje”, među kojima se nalazi i celo Balkansko poluostrvo, Austrija, Mađarska, Nemačka, Španija, Portugalija… Reke su presušile i više nema snega na Alpima, predviđa se na karti.
Koliko je važan taj 1 stepen
Svet je suočen sa najvećim izazovima u vezi sa globalnim zagrevanjem. Leta postaju ekstremnija, sa vrućinama koje obaraju sve rekorde. To samo znači da nas u budućnosti mogu očekivati sve više ekstremniji vremenski uslovi, visoke temperature, i ekstremne superćelijske oluje.
A koliko je opasni ako se planeta zagreje za taj jedan stepen, najbolje je ranije objasnio klimatolog dr Vladimir Đurđević:
– Kada čovek ima telesnu temperaturu od 36 stepeni to je u redu, kada je temperatura 37 to je alarm, a sa temperaturom od 38 stepeni niste dobro.
Đurđević je upozorio da rast globalne temperature pokreće sistemske promene.
– Kada je planeta toplija za 1 stepen to znači da će ima više ekstremnih klimatskih događaja. Zato nas muče suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave koje će tek biti intenzivnije i gore u budućnosti. Trpećemo veće štete i definitivno biće nam manje ugodno na planeti – rekao je ranije dr Đurđević.
Ekstremne temperature, superćelijske oluje, požari…
Danijela Božanić, konsultant u oblasti klimatskih promena i životne sredine, ukazuje na to da je leto 2023. bilo najtoplije do sada, s rekordnim temperaturama koje su premašile 1,5 stepen iznad proseka.
“Porast temperature tokom ovog meseca išao je i do 2,8 stepeni više nego lane. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji su tokom poslednje 71 godine od leta 2022. godine bila toplija jedino leta 2017. i 2012. godine” istakla je Božanić.
Kako kaže, iako je jul 2023. godine karakterisala ekstremno visoka srednja mesečna temperatura vazduha, Srbiju između je 19. i 22. jula pogodilo i više olujno-grmljavinskih nepogoda, praćenih jakim pljuskovima, olujnim udarima vetra i krupnim gradom veličine od dva do pet, lokalno i preko pet centimetara prečnika.
