Dežurni albanski potpaljivači ratnih požara na jugu centralne Srbije nikada nisu gubili vreme, već su koristili svaku priliku da Albance nahuškaju na Srbe i da Srbima poruče da treba da odu. Smetali im i srpski maturanti koji su igrali kolo i, gle čuda, pevali “srpske nacionalističke pesme”. Teško podnose i proslavu pravoslavne Nove godine, a o obeležavanju Vidovdana i da ne govorimo
Svako polazi od sebe: lopov misli da su svi lopovi, a bandit da su svi banditi.
Doskorašnji predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Nevzad Luftiju možda nije pošao od sebe, ali sigurno da jeste od svojih, pa je tako bujanovačke Srbe koji su u ovom mešovitom gradu na jugu centralne Srbije proslavljali Badnji dan i najradosniji hrišćanski praznik, Božić, optužio da su pokušali da upadnu u ovu opštinu kao banditi.
“Lokalni Srbi blokirali su u ponedeljak magistralni put zbog proslave pravoslavnog praznika”, zavapio je Luftiju.
Zašto bi Srbi upadali u opštinu na jugu centralne Srbije u kojoj žive, Ljuftiju nije objasnio, ali ne treba da čudi to što se njemu pričinjavaju banditi.
Jer, on dolazi iz Bujanovca, odnosno iz opštine u kojoj se nalazi ni manje ni više nego selo Veliki Trnovac, uporište narkotika i albanskih secesionista, pa nije teško zaključiti da se sa banditima sreće svakodnevno.
S druge strane, ne treba zaboraviti ni da je deo albanskih političkih predstavnika sa juga centralne Srbije, među kojima je i Ljuftiju, u prethodnom periodu pokušali da raspale tenzije: organizovali su demonstracije zbog navodne diskriminacije, a umesto o “diskriminaciji”, na tim skupovima se veličala tzv. Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe i njene “tekovine”. Stoga ne čudi to što su u strahu velike oči- polaze od sebe, a upravo oni koriste svaku priliku i skup kako bi udarali u ratne doboše.
Sećamo se i da su između protestnih skupova koji su održani u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, u bujanovačkom domu zdravlja pronađene misteriozne poruke mržnje upućene Albancima.
Za anonimne poruke, naravno, optuženi su Srbi, a jedan od čelnika Partije za demokratski progres (PDP), a iz koje dolazi i Ljuftiju, poručio je bujanovačkim Srbima da se pomire sa realnošću, da Bujanovac pripada Albancima i tzv. Kosovu.
Dežurni albanski potpaljivači ratnih požara na jugu centralne Srbije nikada nisu gubili vreme, već su koristili svaku priliku da Albance nahuškaju na Srbe i da Srbima poruče da je najbolje da se isele.
Smetali im i srpski maturanti koji su igrali kolo i, gle čuda, pevali “srpske nacionalističke pesme”. Teško podnose i proslavu Pravoslavne Nove godine, a o obeležavanju Vidovdana i da ne govorimo.
Sve Albanci teško podnose, a očigledno, sugrađane srpske nacionalnosti uopšte ne podnose.
U svemu su uspevali da pronađu neku skrivenu poruku mržnje upućenu Albancima, iako se primećuje da neki od njihovih predstavnika direktno i otvoreno prete Srbima.
U celoj priči, međutim, postoji jedna opasna “sličnost” sa onim što se desilo pre dve godine, i to na Badnji dan, na Kosovu i Metohiji, a koja ledi krv u žilama.
Naime, tadašnji aktivni pripadnik tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga Azem Kurtaj iz vozila u pokretu pucao je na srpskog dečaka Stefana Stojanovića (11) i mladića Miloša Stojanovića (21), obojicu ih ranio, a malog Stefana metak je pogodio u rame, samo nekoliko santimetara od srca.
A, gle čuda, sve je počelo tako što su dečak i mladić nosili badnjak, a Kurtaju se “učinilo”, kako su izveštavali mediji na albanskom jeziku i tvrdili njegovi rođaci, da oni umesto drveta nose pušku.
Ovaj albanski ekstremista je našao izgovor da rani Srbe na Badnji dan, a po svemu sudeći, neki drugi ekstremisti su se dali u potragu.
RTbalkan.
