Bicši pomoćnik u Kongresu SAD. Gregori Tosi, napisao je za Vašington tajms tekst u kome obrazlaže zašto predložen nacrt rezolucije o Srebrenici zloupotrebljava sam termin genocid i principe UN.
Njegov tekst prenosimo u celosti.
“Novopredložena rezolucija Ujedinjenih nacija koju zastupaju Njemačka, Ruanda i Bosna i Hercegovina ima za cilj da odredi 11. jul kao Međunarodni dan razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine. Nacrt rezolucije, bez obzira na svoje proklamovane namere, pogrešno razume reč ‘genocid’, koja ima vrlo specifično značenje i ugrožava krhku stabilnost Bosne i Hercegovine.
Balkan, posebno Bosna i Hercegovina, napravio je velike korake ka miru i pomirenju. Svaka rezolucija Ujedinjenih nacija treba da podrži ove napore umesto da rizikuje njihovo potkopavanje. Jednostrani način na koji su Nemačka i drugi predstavili svoju rezoluciju, kojom se izbegavaju uspostavljeni protokoli UN, izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću i validnošću procesa koji je predviđen za glasanje u Generalnoj skupštini sledećeg meseca.
Fokus rezolucije na označavanju masakra u Srebrenici kao genocida naglašava složenost istorijskih narativa u regionu. I stručnjaci za ovu temu dali su svoje mišljenje. Efraim Zurof, naučnik koji se bavi proučavanjem genocida, istoričar holokausta i glavni lovac na naciste Centra Simon Vizental, upozorio je na potencijalne posledice brzopletog nazivanja incidenta u Srebrenici genocidom.
U nedavnom tekstu, Zurof je rekao:
‘Predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici kao genocida je […] opterećena potencijalnim zamkama koje bi mogle da pogoršaju tenzije, a ne da podstaknu pomirenje.’
Jehuda Bauer, vodeći autoritet za pitanja holokausta i genocida na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, ponavlja ovo mišljenje, navodeći: ‘Srebrenica se ne može smatrati tipičnim slučajem genocida. Usredsređenost rezolucije na Srebrenicu ne uspeva da obuhvati punu istoriju bosanskog rata. Previđanjem šireg konteksta i složenosti sukoba, rizikuje se da umanji patnju svih uključenih zajednica.’
Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UNGA) tradicionalno priznaje genocid tek kada nacije postignu konsenzus, koji u ovom slučaju nije postignut. Označavanje genocida ima ogromnu težinu, zahteva temeljno razmatranje i skoro jednoglasan dogovor.
‘Proglasiti Srebrenicu genocidom’, kako Zurof kaže, „ne samo da se odvaja od tradicije, već može i umanjiti značaj termina“. U stvari, zvanične definicije genocida ne odgovaraju činjenicama ovog slučaja. Pogibija u Srebrenici bila je tragična, ali se nije popela na nivo genocida.
Štaviše, čini se da postoji rizik da nacrt rezolucije ne oda počast svim žrtvama bosanskog rata. Isključivo naglašavajući događaje u Srebrenici, rezolucija podriva suštinske principe Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan sukob u Bosni i Hercegovini i potvrđen jednak status i prava tri konstitutivna naroda — Bošnjaka, Srba i Hrvata. Dejtonski sporazum je temeljni element mira na Balkanu. Predložena rezolucija Ujedinjenih nacija, kako kaže Efraim Zurof, ‘rasplela bi delikatne niti mira i saradnje koje su mukotrpno tkane decenijama’.
Da bi se ova pitanja zamutila, proces koji je doveo do nacrta rezolucije bio je pogrešan. Nedostajao je dovoljan dijalog sa svim zainteresovanim stranama u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN-u preduzeo je jednostranu akciju tako što je unapredio rezoluciju bez dobijanja odobrenja od tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine kako to nalaže Ustav.
Ovo kršenje protokola zaobišlo je uspostavljene procedure koje su imale za cilj da osiguraju konsenzus među članovima Predsedništva, koje predstavlja bošnjački, srpski i hrvatski narod. Osim toga, premeštanje rezolucije u Generalnu skupštinu umesto u Savet bezbednosti krši Povelju UN-a, koja izričito daje Savetu bezbednosti isključivu nadležnost nad pitanjima mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini. Ovo odstupanje od uspostavljenog procesa podriva sopstveni okvir i principe UN. Rezolucija neće služiti nikome, uključujući i žrtve Srebrenice. Umesto toga, zloupotrebila bi reč genocid i ponovo otvorila stare rane i posejala seme novih sukoba.”
