Ubistvo Danke Ilić ponovo je otvorilo pitanje da li je Srbiji potrebna smrtna kazna za počinioce najtežih zločina. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će takav predlog uskoro i formalno podneti Vladi – kada bude formirana. Istraživanja pokazuju da većina građana smatra da ubistvo devojčice zaslužuje samo takvu sankciju. S druge strane, stručnjaci ističu da ni to nije garancija da se slični zločini neće ponoviti.
Posle ubistva dvogodišnje devojčice Danke Ilić ponovo se čuju pozivi na uvođenje smrtne kazne. I ovog puta inicijativa stiže od predsednika Srbije.
“Svojevremeno sam se javno zalagao i zamolio Vladu Srbije da razmotri sa Savetom Evrope i svima drugima da li je moguće da ponovo bude uvedena smrtna kazna, a da ne pretrpimo posledice – pravne i političke, da ne budemo kažnjeni zbog toga. Opravdanja onih koji su protiv smrtne kazne su ozbiljna. Ako jednom napravite grešku, i da se ustanovi posle 10 ili 30 godina da ste pogrešili, to je mnogo veći greh nego da nekome date manju kaznu”, rekao je predsednik republike Aleksandar Vučić.
Pisani predlog, kaže, uputiće po povratku iz Pariza.
Da će se o toj inicijativi ozbiljno raspravljati, najavljuje budući premijer. Miloš Vučević kaže da razume emocije građana, ali je kao advokat uzdržan. Odluke se, naglašava, moraju donositi racionalno.
“Nemam ja dilemu da bi većinska Srbija podržala da se za ta najteža krivična dela vrati smrtna kazna, ali moramo dobro da procenimo i razumemo, i onda ćemo dati konkretan i stručan odgovor, vodeći računa da ničije pravo i slobodu ne povredimo, da se ni o koga ne ogrešimo, da razumemo očekivanja javnosti, čujemo struku i ne ugrozimo političku poziciju Srbije u međunarodnim institucijama”, poručuje Miloš Vučević.
Šta kaže pravo
Kao i druge članice Saveta Evrope i potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima, Srbija je smrtnu kaznu ukinula 2002. godine. I važeći Ustav proklamuje – ljudski život je neprikosnoven i u Srbiji nema smrtne kazne.
Pravnici podsećaju da Krivični zakonik već prepoznaje odgovarajuću kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela.
“Kad se dese neka strašna krivična dela, čoveku je teško zamislivo koja bi bila adekvatna sankcija za takvo delo osim te kapitalne sankcije, smrtne kazne, ali s druge strane kazna doživotnog zatvora koja postoji kod nas je neka vrsta supstituta te kapitalne krivične sanckije i takođe je adekvatna sankcija i adekvatna zamena za ono što je smrtna kazna”, navodi profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
Može li smrtna kazna da spreči zločin
U pozivima za vraćanje najteže sankcije psiholozi čuju vapaj naroda za pravdom. Podsećaju, međutim, da i kad je postojala, smrtna kazna nije uspela da odvrati nekog da ne učini zločin.
“Kad neko dođe u situaciju da liši života ljudsko biće, on ne razmišlja previše o kazni i o posledicama pogotovo u tom trenutku kada ga to obuzme – da li je strast ili neka devijacija, itd. – pravni sistem polazi od toga da su ljudi racionalna bića i da će da kažu: ‘Ovo ne smem da radim, mogu da me ubiju zbog toga’, ali ljudi tako ne funkcionišu”, kaže psiholog Dag Kolarević.
Za osnivača Fondacije “Tijana Jurić” Igora Jurića smrtna kazna ne znači i bolje društvo.
“Svaki put kad se desi teško ubistvo deteta pokreće se pitanje za povratak smrtne kazne. Ja se ne mogu složiti sa tim, iz prostog razloga što nemam pravo niti ima bilo ko da uzima pravdu u svoje ruke. Kao fondacija smo se zalagali za doživotnu kaznu upravo iz tog razloga. Ja ne želim nikog da mrzim, niti da se svetim, ja želim da ovo društvo bude bolje”, navodi Jurić.
Smrtna kazna u Srbiji postojala je od početka 19. veka. Poslednji put izvršena je pre 32 godine zbog silovanja i ubistva devojčice. Jedina evropska zemlja u kojoj i dalje postoji je Belorusija.
