Potpisivanje sporazuma sa Merkosurom priprema se već 20 godina.
Prvi važan čin Ursule fon der Lajen u drugom mandatu predsednice Evropske komisije mogao bi da zapali već postojeći francusko-nemački problem i uzdrma temelje na kojima je izgrađena Evropska unija, piše Politico.
U četvrtak je odletela u Urugvaj kako bi sklopila sporazum o slobodnoj trgovini između EU i južnoameričkih zemalja Merkosura – Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja – koji Berlin očajnički želi, ali Francuska prezire. Zbog industrijskog pada u Nemačkoj, sporazum sa Merkosurom je velika prilika za pronalaženje novih tržišta. Automobilski lobi VDA saopštio je u četvrtak da je “od velike važnosti” zaključiti posao.
Za Francuze je njen put u Montevideo anatema. Mržnja prema sporazumu Merkosura sa Argentinom, Brazilom, Urugvajem, Paragvajem i Bolivijom prožima čitavu političku klasu i podstiče gnev javnosti protiv EU.
Ranije ove godine, šef Evropske komisije dobio je privatnu poruku u kojoj francuski lider Emanuel Makron, pritisnut žestokom pobunom ovdašnjih seljaka, pokušava da zaustavi potpisivanje sporazuma sa Merkosurom, koji se priprema za 20 godina.
Uspostavilo bi trgovačko područje sa 800 miliona stanovnika. Međutim, to bi otvorilo i vrata jeftinom mesu sa južnoameričkih farmi, a francuski farmeri protestuju što propadaju zbog jeftine strane konkurencije. Raskol je osetljiv za celu Uniju jer je pregovaranje o trgovinskim sporazumima jedna od najvažnijih nadležnosti koja je poverena Evropskoj komisiji u ime svih 27 zemalja EU.
Ponovljeni veto Francuske na sporazum Merkosur razbesneo je nemačke lidere do te mere da dovode u pitanje poentu Brisela i bave se trgovinom. Oni sugerišu da bi bilo logičnije da Berlin preuzme kontrolu nad sopstvenom trgovinskom politikom, što bi značilo radikalno smanjenje ovlašćenja jer je trgovina jedna od ključnih nadležnosti koje ujedinjuju nacije. Samo nedelju dana nakon njenog drugog mandata, put u Montevideo je izuzetno rizičan, posebno imajući u vidu rastuću političku krizu u Francuskoj, gde je vlada pala u sredu uveče.
Predsednik Emanuel Makron je godinama insistirao na odlaganju sporazuma. Njegova kancelarija je saopštila da je u četvrtak razgovarao sa fon der Lajen, objašnjavajući joj da je sporazum i dalje neprihvatljiv u svom sadašnjem obliku i da će nastaviti da brani svoj “poljoprivredni suverenitet” bez kompromisa. Postoji rizik da će jedna od dve najveće ekonomije EU krenuti svojim putem ako Nemačka nastavi sa sporazumom, a Francuska se pobuni protiv njega.
„Kratkoročna bitka je dobijena na njihovoj strani, ali bi dugoročni rat za očuvanje evropskog jedinstva mogao biti pogođen“, rekao je francuski zvaničnik Politiku.
U Nemačkoj je raspoloženje bilo slavljeničko. Izabel Kademartori iz Socijaldemokratske partije Nemačke rekla je da je to „zaista dobar dan za Evropu i Nemačku jer se vlada borila da dobije ovaj sporazum“. Berlin i Pariz se bore da pridobiju saveznike dok su se pregovori između EU i Merkosura poslednjih meseci ubrzavali.
Iako francuski veto na velike trgovinske sporazume nije preživeo političku krizu kod kuće i gubitak uticaja u Briselu, oni su pokušali da okupe blokirajuću manjinu zemalja članica EU koje bi im trebale da ponište sporazum u Savetu EU. Za to im je potrebna podrška zemalja koje predstavljaju 35 odsto stanovništva EU, objašnjava Politiko. Poljska im se nedavno pridružila, ali Italija tek treba da se pomeri, ostavljajući Makrona bez glasova koji su mu potrebni.
Ursula fon der Lajen nije mogla da izabere gori trenutak od ovog. Velika je greška ovo uraditi sada. Zaista se stiče utisak da se koristi kriza u Francuskoj da bi pokušala da napreduje – rekao je za Politiko Kristof Grudler, poslanik u Evropskom parlamentu iz Makronovog tabora.
Uprkos svim političkim previranjima, Berlin i pristalice sporazuma tvrde da je produbljivanje veza sa zemljama Merkosura pre svega pitanje geopolitičkog kredibiliteta u trenutku kada je Donald Tramp na ivici da izazove opštu krizu nakon što zvanično preuzme ovlašćenja američki predsednik.
Sporazum ovakvog obima bi, smatraju, značio da je Evropa jaka i konkurentna Kini i SAD. To se vidi i u kontekstu istrage Evropske komisije o kineskim električnim vozilima, koju je na zgroženost Berlina podržao Pariz, jer su glasali da im se uvedu uvozne dažbine. Zaključivanje sporazuma uprkos otporu Francuske takođe izaziva bojazan da će dodatno ohrabriti protivnike EU u zemlji, gurajući liderku krajnje desnice Marin Le Pen bliže vlasti.
Postignut je politički dogovor o trgovinskom sporazumu EU-Merkosur
Evropska unija i južnoamerički trgovinski blok Merkosur postigli su u petak u Montevideu politički dogovor o sporazumu o slobodnoj trgovini, o kojem se pregovara već 25 godina.
„Ovo je sporazum na koji svi dobijaju i koji će doneti značajne koristi potrošačima i preduzećima na obe strane“, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.
Dogovor je postignut u glavnom gradu Urugvaja, Montevideu, gde je održan samit trgovinskog bloka koji čine Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj.
Pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini dve strane su započele pre 25 godina i to su najduži i najkontroverzniji pregovori koje je Komisija vodila.
Najviše se protivi sporazumu Francuska, koja želi da zaštiti svoje poljoprivrednike od južnoameričke konkurencije, a veliki otpor ima i aktivista za zaštitu klime koji strahuju da bi sporazum mogao da dovede do daljeg krčenja šuma u Južnoj Americi.
S druge strane, Nemačka je veliki zagovornik sporazuma, kao i Španija. Francuskoj se nedavno pridružila i Poljska u protivljenju sporazumu, pa se potpisivanje činilo sve manje verovatnim. Međutim, potpisivanje sporazuma nije kraj priče. Sada, u narednih šest meseci, treba da se uradi pravna priprema teksta o kome će glasati Savet EU, odnosno zemlje članice i Evropski parlament. Za potvrdu je potrebna kvalifikovana većina u Savetu EU, odnosno najmanje 55 odsto država članica u kojima živi 65 odsto stanovništva EU. U Evropskom parlamentu potrebna je supervećina.
Da bi odbacila sporazum, Francuska bi morala da okupi još najmanje tri članice koje čine najmanje 35 odsto stanovništva EU, što se ne čini nemogućim, posebno ako pobedi Italiju.
Fon der Lajen je rekla da su pregovori uzeli u obzir zabrinutost evropskih farmera i da sporazum sadrži snažne odredbe za zaštitu njihovih interesa.
„Sporazum EU-Merkosur je najveći sporazum do sada zaključen kada je u pitanju zaštita hrane i pića u EU“, rekla je fon der Lajen i dodala da je više od 350 evropskih poljoprivrednih proizvoda zaštićeno geografskom oznakom i da je evropski standardi za hranu i zdravlje ostali su netaknuti.
„Izvoznici iz zemalja Merkosura moraće striktno da se pridržavaju ovih standarda kako bi imali pristup tržištu EU“, rekao je predsednik Komisije, ističući da će sporazum evropskim kompanijama doneti 4 milijarde evra godišnje uštede na carinama. (Kina)
