Novi međunarodni sporazum neobvezujućeg karaktera predstavlja zajednički napor u oblikovanju odgovornog razvoja i primene AI tehnologija u svetu.
Sjedinjene Države, Velika Britanija i više od deset drugih nacija dogovorile su sveobuhvatan međunarodni sporazum za zaštitu veštačke inteligencije (AI) od zloupotrebe.
Ukupno 18 zemalja, uključujući Nemačku, Italiju i Singapur, predstavilo je dokument na 20 stranica u kojem se ističe potreba da sistemi veštačke inteligencije budu napravljeni bezbedni po dizajnu, dajući prioritet bezbednosti u njihovom razvoju i implementaciji.
Sporazum, iako neobvezujući, naglašava ključne preporuke poput praćenja zloupotrebe sistema veštačke inteligencije, zaštite podataka od špijuniranja i provere dobavljača softvera. Džen Isterli, direktorka Agencije za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture SAD-a, istakla je važnost davanja prioriteta bezbednosti tokom faze dizajna sistema veštačke inteligencije.
“Ovo je prvi put da smo videli potvrdu da te mogućnosti ne bi trebalo da se odnose samo na kul funkcije i kako brzo možemo da ih plasiramo na tržište”, pojasnila je Isterli.
Prioritet je bezbednost, a ne brzo plasiranje na tržište
Smernice se bave zabrinutošću zbog sprečavanja toga da tehnologija veštačke inteligencije padne u pogrešne ruke, a predlaže prakse poput sprovođenja bezbednosnih testiranja pre objavljivanja novih AI modela. Smernice ipak ne ulaze u sporna pitanja u vezi s odgovarajućom upotrebom veštačke inteligencije ili etičkim razmatranjima o prikupljanju podataka za uvežbavanje modela veštačke inteligencije.
Iako je globalna zajednica pokrenula razne inicijative za oblikovanje razvoja veštačke inteligencije, mnogima nedostaju značajni mehanizmi sprovođenja. Sporazum odražava rastuću svest o uticaju veštačke inteligencije na industriju i društvo, priznajući potrebu za davanjem prioriteta bezbednosti nad ubrzanim pristupom tržištu.
Usred rastuće zabrinutosti o mogućim negativnim posledicama veštačke inteligencije, uključujući pretnje demokratskim procesima i premeštanje radnih mesta, zemlje poput Evrope preduzele su korake u regulisanju veštačke inteligencije. Francuska, Nemačka i Italija postigle su konsenzus o regulisanju osnovnih modela veštačke inteligencije “obveznom samoregulacijom pomoću kodeksa ponašanja”.
Uprkos naporima administracije američkog predsednika Džoa Bajdena u zagovaranju regulisanja veštačke inteligencije, podeljeni Kongres SAD-a postigao je tek ograničen napredak. U oktobru je Bela kuća onjavila izvršni nalog s ciljem ublažavanja rizika od veštačke inteligencije za potrošače, radnike i manjine uz istovremeno jačanje nacionalne bezbednosti.
