Stvorenje je navodno uhvaćeno u Tihom okeanu, kod japanskog ostrva Šikoku, između 1736. i 1741. godine, a sada se čuva u hramu u gradu Asakuči. Legenda kaže da ima moć da obezbedi besmrtnost, a tokom pandemije kovida na hiljade ljudi su dolazili da joj se klanjaju u pokušaju da se odbrane od virusu.
Ali naučnici su posumnjali da je to zaista rep ribe nakalemljene na gornji deo tela primata i pa je artefakt poslat na skeniranje kako bi otkrili istinu. Hiroši Kinošita iz Folklornog društva Okahama, koji je pokrenuo studiju, rekao je da su ih krajnji rezultati iznenadili.
– Rekli biste da je ova “sirena” kombinacija donjeg dela tela ribe i gornjeg dela tela majmuna. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da to nije slučaj. Prema onome što sada znamo, donja polovina tela jeste riba, ali gornja polovina nije sisar.
Većina gornjeg dela tela je zapravo napravljena od tkanine, papira i pamuka, iako je koža naduvane ribe korišćena na rukama, ramenima, vratu i obrazima. Kosa stvorenja je poreklom od sisara, nokti su mu napravljeni od životinjskog keratina, a vilice su uzete od nepoznate ribe mesožderke.
Nije otkriven unutrašnji skelet; ali se jasno vide metalne igle u potiljku i donjem delu tela. Donja polovina je napravljena sa krljuštima od kruške ribe. Za farbanje površine tela korišćen je pesak ili prah uglja pomešan u supstancu nalik pasti.
U toku studije relikvija je podvrgnuta rendgenskom snimanju, CT skeniranju, fluorescentnoj rendgenskoj analizi, DNK analizi i radiokarbonskom datiranju. Takođe je vršeno posmatranje optičkim i elektronskim mikroskopom. Na kraju, Univerzitet nauke i umetnosti Kurashiki zaključio je da je stvorenje napravljeno.
Hiroši je rekao da je artefakt verovatno stvoren da bi unovčio japansku fascinaciju sirenama.
– Stvoreno je toliko sadržaja, uključujući priče, slike i legende. Mumije sirene su verovatno napravljene u raznim delovima Japana kao spektakl ili za izvoz u strane zemlje. Jedna od ključnih reči u mom istraživanju je potražnja – mumije su stvorene zbog potražnje – rekao je on a prenosi Dejli mejl.
Najavljujući studiju prošle godine, Kinošita je opisao neki od religioznih značaja sirena u Japanu.
Rekao je: “Japanske sirene imaju legendu o besmrtnosti. Kaže se da ako pojedete meso sirene, nikada nećete umreti. U mnogim delovima Japana postoji legenda da je žena slučajno pojela meso sirene i živela 800 godina. Ova legenda ‘Jao-Bikuni’ takođe je sačuvana u blizini hrama gde je pronađena mumija sirene. Čuo sam da su neki ljudi, verujući u legendu, jeli krljušti mumija sirene. Postoji i legenda da je sirena predskazala zaraznu bolest – ispričao je on.
Istorijsko pismo iz 1903. godine, očigledno koje je napisao bivši vlasnik, pohranjeno je pored mumije i daje priču o njenom poreklu.
“Sirena je uhvaćena u mrežu za hvatanje ribe u moru kod prefekture Koči”, navodi se u pismu.
“Ribari koji su je ulovili nisu znali da je to sirena, ali su je odneli u Osaku i prodali kao neobičnu ribu. Moji preci su ga kupovali i čuvali kao porodično blago”.
Međutim, ništa nije pronađeno što bi potvrdilo ovo špismo i nejasno je kako i kada je mumija došla u hram Enjuin u Asakučiju.
Kozen Kuida, glavni sveštenik hrama, rekao je da je mumija bila izložena u staklenoj vitrini pre nekih 40 godina i da je nedavno bila stavljena u vatrostalni sef.
– Obožavali smo to, nadajući se da će pomoći u ublažavanju pandemije koronavirusa, makar i malo – rekao je prošle godine za The Asahi Shimbun, japanski list.
Izvor: Blic
