Koljska superduboka bušotina, koju su ruski geolozi bušili u Murmanskoj oblasti čak 20 godina, dugo vremena je izazivala strah svih naučnika sveta. Kako je ona dobila nadimak “Portal u pakao” i zahvaljujući čemu je postala Ginisova rekorderka?
Nedaleko od državne granice sa Norveškom, nadomak Murmanska, nalazi se najdublja bušotina na svetu – Koljska bušotina. Ideja za ovaj projekat prvi put se javila 60-ih godina prošlog veka, a cilj naučnika bio je da istraže šta se to krije u nedrima naše planete. Realizacija ideje morala je da sačeka još neko vreme, ali je već sredinom 1970. godine konačno počelo bušenje rupe koja je sasvim neočekivano uterala strah u kosti svima – i naučnicima i narodu.
Istraživanje Zemlje vršeno je u nekoliko etapa
Prva faza istraživanja nedara Zemlje okončana je nakon 5 godina, a naučnici su zabeležili neverovatan uspeh: uspeli su da bušaćim postrojenjem prodru na 7.263 metara ispod površine. Godinu dana kasnije otpočela je i druga etapa istraživanja, koja je bila dosta zahtevnija sa tehničkog aspekta, ali je i ona krunisana uspehom – istraživači su doprli do 12.000 metara dubine i upisali se u Ginisovu knjigu rekorda. U poslednjoj fazi ruski stručnjaci su još jednom potvrdili da za njih ne postoji nemoguće i drugi put uzastopno oborili Ginisov rekord, zaustavivši se na 12.262 metra ispod površine Zemlje.
Otkrića su se nizala jedno za drugim
Tokom bušenja Zemlje naučnici su napravili na desetine epohalna otkrića i razvejali mnoštvo mitova o našoj planeti. Dobijeni su podaci o tome kako Zemlja “rađa” rude u svojoj unutrašnjosti, koja je temperatura u Zemljinom jezgru i slojevima koji su bliži površini, a pronađeno je i više od 17 vrsta mikroorganizama koji su pomogli naučnicima da ustanove kada je Zemlja “rođena”. Zahvaljujući Koljskoj bušotini datum “rođenja” naše planete pomeren je unapred za još milijardu i po godina u odnosu na ono što se ranije mislilo.
Koljska bušotina je “Portal u pakao”
Najdublja bušotina na svetu koja vodi ka centru Zemlje narod je ubrzo prozvao i “Portalom u pakao”, a sve zbog zvukova koji lede krv u žilama, a koji se navodno čuju kada joj se približite. Godinama su kružile legende da su to zapravo krici nekih natprirodnih bića i grešnikaovozemaljskih, koji su zaglavljeni u središtu Zemlje, ali su istraživači nakon nekog vremena odlučili da mitovima stanu na put i otkriju odakle dopiru jezivi zvukovi – u pitanju je poptuno prirodna pojava koju detektuju seizmički senzori na određenim dubinama.
Tužan kraj ruske Ginisovke
Sredinom 1992. godine Sovjetski Savez odlučio je da potpuno prekine dalje aktivnosti bušaćeg postrojenja i da Koljsku bušotinu pretvori u laboratoriju za ispitivanje procesa koji se odvijaju u dubini Zemlje. Tih 23 centimetra, koliko je prečnik rupe na površini Zemlje, trebalo je da budu sasvim dovoljni da naučnici nastave svoj rad na vađenju čestica zemlje, ali su se prioriteti promenili – finansiranje je obustavljeno i već 2008. godine čitav kompleks je demontiran.
RTbalkan.
