Patrijarh srpski Porfirije služio je danas svetu arhijerejsku liturgiju u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu, u okviru obeležavanja 34. godišnjice stradanja srpskog naroda u srednjem Podrinju i Birču. On je poručio kako ne smemo zaboraviti nevine žrtve, ali ni izgubiti veru, ljubav i istinu
Naša vera je naša lična karta. Ta pravoslavna vera u našem narodu učinila je da budemo narod dostojan imena Hristovog, rekao je patrijarh Porfirije tokom služenja liturgije u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu.
„Kroz vekove smo prolazili kroz razna iskušenja, često imali okupatore, ali u isto vreme oni nisu mogli da nam uzmu ono što je u nama, što je naše biće. Gubili smo i teritoriju, i domove i zemlje, ali smo uvek ostali ono što jesmo. I u najtežim vremenima bili smo stvaraoci i graditelji kojima se i danas divi celi svet. Često nas svet mrzi, odbacuje, ali to nije razlog da i mi mrzimo“, naglasio je patrijarh Porfirije tokom služenja liturgije povodom obeležavanja više od tri decenije od stradanja 3.267 Srba u srednjem Podrinju i Birču.
Onaj ko hoće da čuva svoju veru, istakao je patrijarh, neće uvek biti rado prihvaćen svuda i na svakom mestu.
„Razlog za to je da je onaj ko čuva svoju veru za istinu, pravdu, ljubav, mir i neće da je se odrekne zarad nekih privremenih interesa i neće da postane nešto što nije“, istakao je patrijarh srpski.
Nismo uvek prihvaćeni svuda, kaže patrijarh, zbog toga što nećemo da se odreknemo svoga identiteta duhovnog i svakog drugog.
„Mi hoćemo samo da svedočimo da smo pravoslavni hrišćani i da živimo Jevanđelje. Zbog toga nas svet često mrzi, odbacuje i progoni, odnosno oni koji se rado odriču sebe i postaju nešto drugo, oni i koji lako prodaju svoju veru“, poručio je patrijarh.
Njegova svetost je istakao da će srpski narod pobediti u pravdi, ljubavi, miru, opredeljen za put Svetog Save koji podrazumeva spremnost za žrtvu.
„Znamo da je jedino važno da Bogu budemo mili i da ćemo idući njegovim putem moći da ga slavimo i da budemo zajedno sa njim u večnosti“, rekao je patrijarh Porfirije.
Sasluženje patrijarhu činili su mitropolit dabrobosanski Hrizostom i više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, a liturgiji prisustvuje veliki broj vernika, kao i najviši zvaničnici Republike Srpske, Srbije i Crne Gore.
Minić: Najviše boli selektivna pravda
Obeležavanju prisustvuju predsednik Republike Srpske Siniša Karan, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, premijer Savo Minić, ministar unutrašnjih poslova Željko Budimir, lider SNSD-a Milorad Dodik.
Minić je naveo da danas sve treba da protekne u molitvi za sve srpske žrtve.
“Ovde u Podrinju je naviše žrtava bilo, sela su zatrta. Kako vreme prolazi moramo mladima preneti sećanja a mržnju ostaviti po strani – rekao je Minić.
Svaki dan, kaže, moramo raditi na tome da se istorija nikada ne ponovi, a selektivna pravda, dodaje on, najviše boli.
“Međunarodna zajednica i pravosuđe u BiH šalju jasne poruke. Presude sve govore. Postalo je normalno da nam ukidaju simbole na zastavama. Ovde je sve jasno. Samo Srpska i naše institucije su važne, jer samoodrživost nas može zaštititi”, rekao je Minić.
Kako je istakao, moramo dizati status borca i srpske majke.
“Oni moraju znati da mislimo na njih i cenimo što je za Srpsku podnesena žrtva. Svi moraju znati da je Srpskoj zagarantovan mir. Onaj ko nije svestan da nam je Srpka jedina garancija je u velikoj zabludi”, naveo je Minić.
Litija će potom krenuti ka bratunačkom groblju gde će biti služen parastos, položeni venci i cveće kod Spomen-krsta i održana obraćanja zvaničnika.
Ovogodišnjoj komemoraciji će prisustvovati kompletno državno rukovodstvo Republike Srpske, brojni ministri, narodni poslanici, gradonačelnici i načelnici opština, kao i delegacije iz Srbije, najavio je sekretar Organizacionog odbora za obeležavanje stradanja Srba Aleksandar Stević.
On je naveo da je dolazak potvrdio i ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov. Kada je reč o predstavnicima međunarodne zajednice i zapadnih ambasada, Stević je rekao da su pozivi upućeni svima, ali da do sada nije stigla nijedna potvrda njihovog dolaska.
“Nažalost, očekujemo da će, kao i prethodnih godina, predstavnici zapadnih ambasada izostati, iako su uredno pozvani”, rekao je on. Stević je naveo da je interesovanje medija ove godine veće nego ranije, da je do sada akreditovano više od 70 medijskih kuća iz zemlje i inostranstva.
U opštinama regije Birač, od proleća 1992. godine do leta 1995. godine ubijeno je 3.267 Srba, dok je samo na području opština Srebrenica i Bratunac u tom periodu ubijeno oko 2.500 muškaraca, žena i dece.
Poseban fokus ovogodišnje kampanje stavljen je na fotografije ubijene srpske dece – među stradalima je bilo više od 45 dece i maloletnika, rekao je Stević i istakao da dete od pet ili deset godina nije moglo nikome da predstavlja pretnju i da upravo zato treba da njihova lica budu u središtu kulture pamćenja.
“Veliki broj ubijenih, ali i način na koji su zločini počinjeni, pokazuju sam karakter zločina, a to je svirepost i htenje da srpska sela budu zbrisana sa lica mesta. Zato je važno da svake godine ulažemo dodatne napore kako bi kultura pamćenja bila sačuvana”, naglasio je Stević.
Simbol ovogodišnjeg obeležavanja je Ivanjski cvet, odnosno krstolist, koji predstavlja stradanje, ali i vaskrsenje Srba u Srednjem Podrinju i Birču.
U Istočnom Sarajevu povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču postavljeni su bilbordi sa fotografijama stradale srpske dece iz Podrinja i porukom “U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide”.
Blječevo, Gniona, Osmače, Potočari, Karno, Vijogor, Osredak, Čumavičje, Zalazje, Ratkovići, Brežani, Zagoni, Krnjiči, Sase, Zalazje, Magašiće, Ježeštica, Podravanje, Fakovići, Boljevići, Bjelovac, Sikirić, Kravica, Metaljka, Rupovo brdo, Bracan, Vandžići, Donja i Gornja Kamenica, Glođansko brdo, Kozjak, Maskalića potok, Široki put i Trešnjica samo su deo liste stratišta na području Srednjeg Podrinja i Birča na kojima su pre više od tri decenije na najsvirepiji način pobijene hiljade nedužnih pravoslavnih Srba, navedeno je ranije iz Srpske pravoslavne crkve.
Vlada Republike Srpske je na telefonskoj sednici održanoj krajem juna proglasila 4. jul 2026. godine Danom žalosti u Republici Srpskoj, povodom obeležavanja stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču u periodu od 1992. do 1995. godine.
