Čak 30 procenata pacijenata sa poremećajima u ishrani pati i od poremećaja pažnje, poznatijeg kao ADHD, pokazala su istraživanja naučnika. U kombinaciji ova dva stanja, pacijent često biva “razapet” između žudnje ka nekontrolisanoj konzumaciji hrane i osećaja stida i kajanja, a uprkos racionalnoj želji da prestane da jede, njegov mozak kao da šapuće “Hajde još malo, iako nisi gladan”.
Iako još uvek ne postoji dovoljno saznanja koja povezuju poremećaje ishrane i pažnje, naučnici su ustanovili da je između ta dva stanja izvesno poklapanje ipak prisutno, a njihove procene ukazuju da oko 30 posto pacijenata koji ne mogu odoleti “bindžovanju” hrane (prejedanje) pate i od ADHD. Ipak, kao i većina poremećaja, i ovi variraju od osobe do osobe, uz određene zakonitosti koje ih povezuju.
Nekontrolisanost i žudnja uvek jače od stida
Poremećaj “bindžovanja” hrane najčešće se definiše kao repetitivno (ponavljajuće) prejedanje u jako kratkom vremenskom periodu, a ono što je karakteristično za pacijente koji pate od ove vrste poremećaja jeste nekontrolisanost koja je neretko praćena i osećajem stida i kajanja. Ipak, žudnja za hranom i impulsivnost i pored osećaja sitosti gotovo uvek dominiraju. “Jednom kada pacijent počne da jede, on ne može da stane”, opisuje ovo stanje Cezar Sutulo, psihijatar specijalizovan za lečenje ADHD.
Sistem nagrađivanja i hormoni sreće
Kod osoba koje pate od ADHD, sistem za obradu nagrada ne funkcioniše kao kod ostalih ljudi – oni sistem nagrađivanja posmatraju drugačije, ali i na nagrade reaguju na drukčiji način: potrebna im je mnogo veća nagrada kako bi ostali motivisani, dok ujedno svoju radost ispoljavaju manje intenzivno. Kada se ovaj sistem nagrađivanja prenese u kontekst hrane, “bindžovanje” postaje sasvim razumljivo – nedovoljno stimulisani, oni žude za većom količinom hrane, u njoj prepoznjući jednu od retkih aktivnosti koja donosi osećaj ispunjenosti i nagrađenosti, a priliv dopamina, hormona sreće, taj osećaj dodatno pojačava.
Zaboravljanje i neorganizovanost idu na ruku “bindžovanju”
Kod osoba sa ADHD poremećajem veoma često dolazi i do preklapanja pojedinih aktivnosti u istom vremenskom periodu, a kako pažnja veoma lako popusti baš u trenutku kada je fokus najneophodniji, u njihovom ponašanju može doći do “prekida programa” i prebacivanja na drugu, ničim povezanu aktivnost. Tako dolazi i do zaboravljanja da je određena radnja već došla na red, a samim tim i do njenog ponavljanja.
Posmatrajući konzumaciju hrane kroz ovu prizmu, obrazac je sasvim jednostavan: ne samo da pacijent zaboravlja da je već imao jedan ili više (često uzastopnih) obroka, već je i njihovo pravilno organizovanje izazov za sebe. U kombinaciji sa ADHD-om, poremećaji ishrane često su ispraćeni i dvema krajnostima – veoma restriktivnim dijetama, a zatim i prekomernim i nekontrolisanim prejedanjem. Srećom, složenost ovih dijagnoza daje i odgovor na potencijalne tretmane.
Tretman i višestruki poremećaji ličnosti
Lečenje pacijenata sa višestrukim poremećajima može biti prilično veliki izazov, budući da psiholozi i psihijatri u početku moraju utvrditi koji poremećaj prvo zahteva tretman. Primera radi, lečenje ADHD kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem može samo intenzivirati ozbiljnost njihovog stanja.
“Važno je izlečiti jedan poremećaj, a ne pogoršati istovremeno drugi”, upozorava Dejvid Gudman, psihijatar sa Univerziteta Džon Hopkins, čije se istraživanje fokusira na ADHD.
Kod pacijenata sa ADHD i poremećajem “bindžovanja” hrane tretman je nešto jednostavniji, budući da postoje zvanično odobrene terapijske metode koje rade uporedo na kontrolisanju oba stanja pacijenata. Ali, pronalaženje adekvatnog tretmana i doziranja i dalje predstavlja zagonetku lekarima, naročito ukoliko se u obzir uzmu brojne zablude o oba poremećaja i nedovoljno saznanja o njihovoj međusobnoj povezanosti.
RTmagazin.
