Red Bul se mnogo muči sa novim pravilima Formule 1, a po prvi put u istoriji imaju sopstvenog proizvođača pogonske jedinice i rezultati obeshrabruju…
Maks Ferstapen i Isak Hađar su osvojili svega 16 bodova u tri trke, ukupno, a Red Bul je tek 6. u šampionatu konstruktora i kasne 1,26 sekundi po krugu u odnosu na vodeći Mercedes.
Ovo znači da je Red Bul u direktnom okršaju sa Alpinom i Hasom, dok je Meklaren na nekih pola sekunde od njih i Red Bul nije bio tako loš od 2015. godine.
Imali su dominantnu eru od 2022. do 2025. godine kada je Ferstapen osvojio četiri šampionske titule, a pre toga su u eri Sebastijana Fetela bili tako dominantni.
Danijel Rikardo i Danil Kvjat su poslednji par vozača koji se tako mučio u Red Bulu kada je ekipa kaskala 1,18 sekundi po krugu u kvalifikacijama i tada je Mercedes takođe bio dominantan.
Zanimljivo je da je Red Bul zapravo bio bliži vrhu u prvoj hibridnoj sezoni 2014. godine. Tada je zaostatak za Mercedes iznosio u proseku 0,83 sekunde po krugu, što je i dalje bilo dovoljno da budu jasno druga sila u šampionatu.
Pogled u prošlost pokazuje koliko oporavak Red Bula može da traje: nakon početka hibridne ere 2014, timu je bilo potrebno čak sedam sezona da se ponovo vrati među dominantne ekipe.
Tek 2019. godine Red Bul je uspeo da smanji zaostatak za Mercedesom na manje od pola sekunde. Ove istorijske paralele ukazuju da povratak na vrh verovatno neće biti kratkoročan proces.
Ipak, situacije nisu potpuno uporedive. Promena pravila o motorima između 2013. i 2014. bila je znatno drastičnija od trenutnog prelaza sa 2025. na 2026. godinu.
Takođe, Red Bul je u ranim hibridnim godinama bio vezan za Reno, dok danas ima potpunu kontrolu nad svojom pogonskom jedinicom kroz Red Bull Powertrains.
Zapravo, mnogo toga ukazuje da motor uopšte nije glavni problem. Na svim dosadašnjim stazama Velika nagrada Australije, Velika nagrada Kine i Velika nagrada Japana, maksimalna brzina bila je konkurentna, pa čak i bolja nego kod Ferarija.
Gubitak vremena se, međutim, uglavnom dešava u krivinama. To je posebno bilo vidljivo u drugom sektoru u Kini i kroz brze “Ese” krivine u Japanu.
Poređenje sa sestrinskim timom Rejsing Buls takođe je zanimljivo: iako koriste isti motor, dva tima ostvaruju vremena po krugu na veoma različite načine.
Dok se fabrički tim nalazi među najbržima po maksimalnoj brzini, Rejsing Buls je u sredini poretka po tom parametru.
To ukazuje na nedostatak potisne sile kod bolida RB22 i koncept koji je previše fokusiran na mali otpor vazduha. To je filozofija koju je Red Bul koristio i na početku hibridne ere, pokušavajući da nadoknadi slabiji motor Renoa.
Na kraju, zaključak ostaje isti: Povratak Red Bula na vrh će potrajati.
Možda ne onoliko dugo kao na početku hibridne ere, ali i dalje je potrebno rešiti osnovne probleme pre nego što se realno mogu očekivati pobede.
Foto: EPA/DIEGO AZUBEL
Izvor: B92
