Keto dijeta već godinama privlači pažnju zbog obećanja o brzom gubitku kilograma, ali iza popularnog režima ishrane kriju se i određeni rizici. Stručnjaci objašnjavaju kako funkcioniše, kome može pomoći i zašto nije idealno rešenje za svakoga.
Keto dijeta je plan ishrane sa veoma visokim udelom masti (preko 70%) i izuzetno niskim unosom ugljenih hidrata (manje od 20 grama dnevno), uz ograničenje proteina na najviše 20% kalorija.
Lečenje epilepsije
Osmišljena je 1920-ih za lečenje epilepsije, a funkcioniše tako što telo dovodi u stanje ketoze -metabolički proces u kojem se umesto šećera za energiju troše masne naslage.
Njena popularnost i efikasnost u kratkoročnom mršavljenju proizlaze iz osećaja sitosti koji pruža hrana bogata mastima, što smanjuje apetit i ukupan unos kalorija.
Pored gubitka težine, keto dijeta pomaže u smanjenju insulinske rezistencije i kontroli dijabetesa, a istraživanja pokazuju da do tri godine može poboljšati i faktore rizika za srčana oboljenja. Takođe se istražuje njen uticaj na PCOS, Alchajmerovu bolest i akne.
Gubitak težine
Iako je u kratkoročnim studijama pokazano da dolazi do gubitka težine, istraživanja su pomešana kada je reč o tome da li keto dijete dovode do većeg gubitka masti u poređenju sa dijetama sa većim udelom ugljenih hidrata. Istraživanja takođe pokazuju da se, iako dolazi do gubitka masti, događa i gubitak mišićne mase, budući da unosite manje proteina nego što biste inače unosili – kaže Endži Aš.
Međutim, dijeta nosi i značajne nedostatke i faktore rizika.
Zbog izuzetne restriktivnosti i izbacivanja čitavih grupa namirnica, većina ljudi ne može dugoročno da je održava, pa se izgubljeni kilogrami brzo vraćaju ako se ne ostane u ketozi.
Zbog manjeg unosa proteina dolazi do gubitka mišića, što vremenom može usporiti metabolizam i smanjiti snagu.
Nuspojave: Na početku se često javljaju glavobolja, nedostatak energije (tzv. “keto grip”) i zatvor usled smanjenog unosa vlakana.
Brzo rešenje
“Za početak, keto se često smatra brzim rešenjem za brzo mršavljenje, a poznate osobe poput Hejli Beri imale su uspeha na ovoj dijeti”, kaže nutricionistkinja Erin Palinski-Vejd.
Potreba za strogim praćenjem makronutrijenata može narušiti odnos prema hrani, podstaći opsesivnost i ometati uživanje u svakodnevnim društvenim događajima.
Poboljšanja zdravstvenih pokazatelja kod ove dijete nisu ništa veća u odnosu na druge dijete za mršavljenje, zbog čega se ne smatra jedinim niti najrealnijim putem ka dugoročnom zdravlju.
“Uobičajena zabluda je da je keto dijeta bogata proteinima, ali vas ona zapravo ograničava na najviše 20 procenata ukupnih kalorija iz proteina, kako bi se omogućilo da više od 70 procenata dolazi iz masti”, kaže nutricionistkinja Endži Aš.
“Za osobe sa dijabetesom utvrđeno je da keto dijeta pomaže u smanjenju insulinske rezistencije i dovodi do bolje kontrole nivoa glukoze u krvi”, kaže Palinski-Vejd.
