Dobitnici nagrada koje niko ne želi da primi su i Ursula fon der Lajen, za najbolju Nemicu koja glumi predsednika EU, ali i grčki premijer Kirjakos Micotakis koji je dobio “laskavo” priznanje: špijunska nagrada “Životi drugih”
Kako se godina privodi kraju, a mediji sastavljaju svoje godišnje liste ličnosti i događaja koje su obeležile godinu koja odbrojava poslednje dane, “Politiko” je napravio svoju listu dvosmislenih nagrada za 2023. godinu na kojoj su se našli predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef diplomatije EU Žozep Borelj, italijanska premijerka Đorđa Meloni, ali i ruski predsednik Vladimir Putin.
Na ovoj izvrnutoj medijskoj listi nagrada koje niko ne želi da primi, Fon der Lajen pobedila je u kategoriji “najbolje nemačko pretvaranje da si predsednik Evrope”.
Koliko god pokušavala ne samo da projektuje moć, već i da je koristi, Ursula fon der Lajen nailazi na zid, navodi se u obrazloženju “nominacije”.
U oktobru je otkrila da ne može čak ni da podigne izraelsku zastavu na Berlejmontu, a da joj polovina družine iz EU ne stane na grbaču. Tu je i omraženi Belgijanac, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji joj neprestano staje na žulj ponašajući se kao da je on predsednik Evrope, a mediji ne prestaju da je kinje zbog SMS poruka koje je razmenjivala sa direktorom “Fajzera” tokom pregovora o kovid vakcinama.
Žele je da ukaljaju njeno krunsko dostignuće: monumentalnu nabavku milion doza koji su spasili EU od podleganja pandemiji. Niko ne pokušava da dobije SMS-ove Viktora Orbana! Život predsednika komisije je tako nepravedan…
Vladimir Putin dobio je nagradu za “najboljeg Rusa koji igra ruski” – taman kad su mislili da su ga izbacili na prednja vrata (iz Nemačke), on je ušao na zadnja (u Bugarsku). Uz malu pomoć evropskih prijatelja, ekonomija se i dalje okreće – u Putinovu korist sa rastom od tri odsto u 2023, konstatuje “Politiko”.
Jedan od zaslužnih laureata je i grčki premijer Kirijakos Micotakis, dobitnik špijunske nagrade “Životi drugih” jer malo koji visokopozicionirani političar bi mogao da preživi razotkrivanje da bezbednosne službe prisluškuju novinare i opozicionare.
Na listi nominovanih je i šef diplomatije EU Žozep Borelj koji je dobio “Boratovu nagradu za diplomatiju. Ako postoji stvar na koju Evropljani mogu da računaju od kada je Borelj postao car diplomatije krajem 2019, to je da nikad neće propustiti priliku da se izblamira, piše “Politiko”. Legendarne su mu čestitke Ekvadoru na “mirnim” predsedničkim izborima (nakon što je jedan od kandidata ubijen), i obećanje Kijevu nakon početka ruske vojne operacije da će im poslati borbene avione.
Borelju su dodelili “Borata” i zbog izjava o sukobu Izraela i Hamasa, smatrajući besmislicom njegovu izjavu da “jedno nasilje ne opravdana drugi nasilan čin”, ali pre svega zbog toga što nije podržao “izraelske napore da iskorene terorizam”.
Zbog antiizraelskih stavova miljenica zapadnih medija nije više ni poznata klimatska aktivistkinja Greta Tunberg kojoj “Politiko” dodeljuje nagradu “Kako se usuđujete”. Žaleći za devojčicom koja je 2019. godine u UN držala svoj čuveni “kako se usuđujete” govor o stanju planete, sada joj se podrugljiva nagrada dodeljuje zbog učešća na antiizrealskim protestima i izjave da Izrael vrši genocid nad sopstvenim narodom. “Kako se usuđuje!”.
Tu je i “najbolji hobit koji glumi fašistu” nagrada za Đorđu Meloni. Konstatuje se da je kao tinejdžerka u Rimu, Meloni volela je da se oblači sa drugim desničarskim aktivistima kao lik iz Tolkinovog “Gospodara prstenova”. Kao i da je za generaciju mladih neofašista, Tolkinova nativistička legenda bila plodno tle.
Na sreću po Evropu, fašističke fantazije Melonijeve nisu bile ozbiljnije od njene mladalačke želje da izazove Saurona, piše u tekstu.
Uprkos skoro udvostručenju broja tražilaca azila koji ove godine stižu u Italiju, “prepreka” Melonijeve podrazumeva iste vrste mera o kojima se raspravlja i drugde u Evropi, kao što je produženje vremena pritvora za neregularne imigrante.
