Vladimir Putin kaže da je ovo ‘istorijska ruska teritorija’.
Ovaj snegom prekriven granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije na ruskom govornom području mogao bi da bude mesto gde počinje Treći svetski rat, piše Politico.
Grad Narva, stisnut duž granice Estonije sa Rusijom, bio je u centru napora da se odupre, kako kaže, skoro stalnim provokacijama iz Moskve – od ometanja satelitske navigacije do zauzimanja graničnih bova, glasne propagande, nadzornih dronova i zujanja obeleženih balona sa simbolom ‘Z’ ruskih oružanih snaga.
„Ne nameravamo da započnemo Treći svetski rat, ali vidimo stalne pokušaje da nas provociraju da uradimo nešto što bi imalo veći uticaj“, rekao je Egert Belitšev, generalni direktor estonske policije i granične straže.
Otprilike četvrtina stanovništva Estonije od 1,4 miliona su etnički Rusi. Većina ima estonsko državljanstvo i većina oseća bliske veze sa Estonijom, ali Kremlj je majstor u iskorišćavanju etničkih razlika kako bi dobio posebnu ulogu u zaštiti ruske dijaspore. To je urađeno u Gruziji i Moldaviji i to je bio izgovor za invaziju na Ukrajinu.
Postoje strahovi da bi Kremlj mogao da igra na istu kartu i pokuša da zauzme istočnu Estoniju, sa njenom velikom populacijom etničkih Rusa, a zatim isprovocira NATO da kao odgovor pokrene globalni rat. Nereagovanje bi obesmislilo odredbu NATO-a o zajedničkoj odbrani u članu 5.
Ruski predsednik Vladimir Putin je čak sugerisao 2022. godine, ubrzo nakon što je Moskva pokrenula sveobuhvatni rat protiv Ukrajine, da je Narva istorijski deo Rusije. Narva, treći po veličini grad u Estoniji, bliža je Sankt Peterburgu nego Talinu. Od oko 56.000 stanovnika, 96 odsto govori ruski, a trećina ima ruske pasoše.
Opisujući grad kao “kraj slobodnog sveta”, Belitshev, koji je etnički Estonac, ne misli da su saveznici Estonije u NATO-u spremni za ono što bi se ovde moglo dogoditi.
Oko 900 britanskih vojnika raspoređeno je u zemlji kao deo multinacionalnih snaga NATO-a u vazdušnoj bazi Tapa zapadno od Talina. Francuska takođe ima trupe tamo. Britanska vlada se obavezala da će svoj borbeni tim 4. brigade staviti u pripravnost za brzo raspoređivanje. NATO je stvorio borbene grupe u većini istočnih država članica, a planira da proširi ove grupe u Letoniji i Litvaniji. Na to se u Estoniji nisu obavezali zbog nestašice u britanskoj vojsci, koja raspolaže sa samo dve oklopne brigade.
Ako bi Rusija napala, malo je verovatno da bi NATO snage u Tapi, dopunjene estonskim aktivnim osobljem od 7.700 (povećane na 43.000 u slučaju rata), imale dovoljno vatrene moći da odbiju ofanzivu. Štaviše, nedavna poseta belgijske delegacije bila je fokusirana na to kako da evakuiše svoje državljane, ignorišući ozbiljnu diskusiju o tome kako se trupe mogu brzo poslati da brane Baltik, rekao je Belitsev.
„Mislim da svest nije tu u meri u kojoj je imamo“, rekao je on o saveznicima svoje zemlje. „Nije ga bilo 2008. (kada je Rusija napala Gruziju), nije ga bilo 2014. (kada je Krim pripojen) i nema ga sada… ljudi ne razumeju pravu situaciju.
Za Talin je egzistencijalno pitanje šta da radi sa svojim velikim susedom na istoku. Najmanja baltička država već troši 3,4 odsto svog BDP-a na odbranu, a planira da sledeće godine poveća taj udeo na 3,7 odsto, daleko više od većih zemalja EU. Strah u Talinu je oko toga šta bi se moglo dogoditi nakon što se rat u Ukrajini završi i ako Rusija iskoristi bilo kakvo zatišje u borbama da napadne ranjivu zemlju NATO-a.
Ta pretnja čini kontrolu granica još važnijom: „Kada dođe do invazije, već je prekasno“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur u Talinu. „Moramo da proučimo sistem ranog upozorenja i unapred budemo jasni da ćemo odmah reagovati ako prva osoba pređe granicu.
Estonija ima dugo i gorko iskustvo kao ruska kolonija. Nezavisnost je povratila tek 1991. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza, i od tada je požurila da ojača veze sa EU i NATO. Opasnost od Moskve istaknuta je 2014. godine, kada je oficir ruske službe bezbednosti Eston Kohver kidnapovan i zatvoren od strane Rusije. Pušten je godinu dana kasnije u razmenu zarobljenika.
„Možemo li biti sigurni da se tako nešto više neće ponoviti? rekao je Belitšev, stojeći na mostu preko reke Narve, gledajući nedavno postavljenu protivoklopnu odbranu, tzv. „zmajevih zuba“. Belitshev je rekao da je plan da se koristi tehnologija nadzora za pokrivanje svakog metra granice Estonije sa Rusijom od 338 kilometara. To je lakše reći nego učiniti.
Prvo, postoji deonica od 77 kilometara koja ide duž reke Narve. Rusko uklanjanje graničnih bova ovog leta dovelo je do porasta upada na teritoriju Estonije sa 18 u prethodne dve godine na 96 ove godine. Bez plutajućih markera, estonski čuvari imaju problema da razlikuju slučajne uljeze i drske pokušaje da prodru u EU. „Ako bove nisu u reci, to uzrokuje mnogo grešaka“, rekao je Belitsev.
Rusko blokiranje GPS signala u toj oblasti takođe otežava praćenje aviona ili dronova i otkrivanje krijumčara, a takođe sprečava rendžere da precizno odrede lokacije u divljini. Južno od Narve, granica se proteže 126 kilometara kroz jezero Peipus pre nego što vijuga na jug još 136 kilometara kroz dva putna prelaza u Koidulau i Luhhamaau, u blizini mesta gde je Kohver zarobljen, probijajući se kroz močvaru. Dok je vlažan teren leti prirodna barijera, on se stvrdnjava na niskim temperaturama.
„To je kao aerodrom zimi“, rekao je Belitsev. „Tamo možete sleteti avion ako želite. Program vredan 157 miliona evra usmeren je na jačanje zaštite granice u Narvi. Belitshev je rekao da Estonija gradi ono što on naziva “zid dronova” koji koristi digitalne sisteme da blokira neprijateljske dronove.
Plan je takođe da se rasporedi policijska rezerva od 1.000 pripadnika obezbeđenja širom zemlje kao podrška u slučaju većeg incidenta, pored 29.000 dobrovoljaca koji već treniraju u okviru Odbrambene lige Estonije. Povećanje broja nije lako u mestu kao što je Narva jer kandidati moraju tečno govoriti estonski i imati državljanstvo da bi služili u policiji.
„U ovom regionu uvek imamo problem da pronađemo nove policajce“, rekao je on. Unutar impozantne tvrđave Narva na obali reke, koju su Danci, Nemci, Poljaci, Šveđani, Rusi, Sovjeti, a sada i Estonci u različitim vremenima u proteklih 700 godina držali, izvršna direktorka gradskog muzeja Marija Smorževskih-Smirnova , rekao je da je bilo teško boriti se sa informativnim ratom Moskve.
Ove godine, Smorzhevskikh-Smirnova se našla na udaru internetske kritike zbog pokretanja izložbe pod nazivom Narva 44, koja se bavi uništavanjem pograničnog grada tokom Drugog svetskog rata od strane sovjetskih snaga. Kremlj za uništenje krivi nemačke trupe u povlačenju, rekla je ona, ali fotografije govore drugu priču.
Izložba je razbesnela lokalno veće Narve. Tim Smorževskih-Smirnova je takođe izazvao kritike zbog postavljanja ogromnog transparenta na ruskoj strani tvrđave sa natpisom „Putin je ratni zločinac“ tokom ruske proslave Dana pobede u maju.
Estonija pokušava da održi dobre odnose sa svojim etničkim Rusima i sa Moskvom od početka tenzija. Dok je Finska zatvorila sve svoje kopnene granične prelaze sa Rusijom, Estonija drži most u Narvi otvorenim za pešački saobraćaj, što znači da se stalno fokusira na praćenje protoka ljudi. Nezadovoljstvo je jasno izraženo od onih koji pokušavaju da pređu.
Na ulazu u granični prelaz dugačak je red koji vijuga prema gradskom trgu dok stotine čekaju u snegu da pređu u Rusiju. Putnici koji prelaze dugu stazu zaleđenog mosta u Rusiju, mnogi nose velike kotrljajuće kofere, gunđaju na ruskom da su ih estonske vlasti primorale da čekaju satima zbog glomaznih provera izlaza.
Beličev je okrivio Ruse da stvaraju probleme u saobraćaju kako bi njegov tim izgledao loše i izazivao loša osećanja, ali je dodao da nije njegov posao da olakšava tranzit do države „agresora“. „Ako želite da uđete u Rusiju, to ne bi trebalo da bude udobno“, rekao je Beličev, piše Politico.
