Predsednik Emanuel Makron prihvatiće u utorak ostavku premijera Fransoa Bajrua nakon što je njegova vlada pala na glasanju o poverenju, a francuski lider mora hitno pronaći naslednika kako bi sprečio novu političku krizu.
U ponedeljak je Bajru pretrpeo poraz na glasanju o poverenju u parlamentu na koje je sam pozvao, gurnuvši Francusku u novu neizvesnost i ostavivši Makrona sa zadatkom pronalaska svog sedmog premijera.
Kancelarija francuskog predsednika saopštila je da je Makron „primio na znanje“ ishod i rekao da će imenovati novog premijera „u narednim danima“, čime su okončane sve preostale spekulacije da bi predsednik mogao raspisati prevremene izbore.
Makron će se sastati sa Bajruom u utorak „kako bi prihvatio ostavku njegove vlade“, dodaje se.
Tačno kada bi novi premijer mogao biti imenovan ostaje nejasno, a izvor blizak Makronu rekao je da je imenovanje moguće već u utorak, a predsedničko obraćanje takođe nije isključeno.
Bajru je iznenadio čak i svoje saveznike sazivanjem glasanja o poverenju kako bi se okončao dugotrajni zastoj oko njegovog predloga restriktivnog budžeta, koji je predviđao gotovo 44 milijarde evra uštede na rashodima radi smanjenja francuskog duga.
Na glasanju u Nacionalnoj skupštini 364 poslanika glasala su protiv vlade, dok joj je samo 194 dalo poverenje.
„U skladu sa članom 50. Ustava, premijer mora podneti ostavku svoje vlade“, rekla je predsednica Zastupničkog doma Jael Braun-Pive.
Bajru je bio šesti premijer pod Makronom od njegovog izbora 2017., a peti od 2022.
Makron „će brzo delovati kako bi zamenio Bajrua“, procenila je kompanija za analizu rizika Eurasia Group.
„Makron, koji obično radije ne žuri, nada se da će ovog nedelju objaviti novog premijera kako bi sprečio potpunu tržišnu i ustavnu krizu.“
Nepopularni predsednik
Makron, koji predvodi diplomatske napore na međunarodnom nivou za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine, sada se suočava sa jednom od najkritičnijih domaćih odluka u svom mandatu – koga imenovati za premijera.
Socijalistička stranka (PS) izrazila je spremnost da vodi novu vladu, ali nije sasvim jasno da li bi takva administracija, predvođena liderom PS-a Olivijeom Forom, mogla opstati.
„Mislim da je vreme da levica ponovo vodi ovu zemlju i osigura da možemo prekinuti politiku poslednjih osam godina“, rekao je For za televiziju TF1.
Makron veruje u svoje desničarske ministre, poput ministra pravosuđa Žerala Darmanina, ali postoji rizik da ih levica odbije.
Među manje istaknutim opcijama, koje bi mogle pronaći konsenzus levog centra, nalaze se ministarka zdravlja Ketrin Votrin ili ministar finansija Erik Lombar.
Prema anketi Odoxa-Backbone za novine Le Figaro, 64 odsto Francuza želi da Makron podnese ostavku umesto da imenuje novog premijera, što je on isključio.
Presuda Le Pen
Uz politička previranja, Francuska se suočava i sa društvenim tenzijama.
Levičarski skup pod nazivom „Blokiraj sve“ poziva na dan akcije u sredu, a sindikati su pozvali radnike na štrajk 18. septembra.
Ishod predsedničkih izbora 2027., na kojima se Makron ne može kandidovati, i dalje je otvoren, a analitičari predviđaju da francuska krajnja desnica ima najveće izglede za pobedu.
Trostruka predsednička kandidatkinja Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen pretrpela je udarac u martu kada je francuski sud osudio nju i druge stranačke zvaničnike zbog prevare sa lažnim radnim mestima u Evropskom parlamentu.
Le Pen osuđena je na četiri godine zatvora, od kojih su dve uslovne, a takođe joj je zabranjeno kandidovanje na funkciju pet godina, što je uništilo njenu ambiciju da učestvuje na izborima 2027. – osim ako presuda ne bude poništena po žalbi.
Pariški sud je u ponedeljak rekao da će se njena žalba saslušati od 13. januara do 12. februara 2026., znatno pre izbora – što bi potencijalno moglo oživeti njene predsedničke ambicije.
Podržana od strane svojih poslanika, Le Pen je pozvala Makrona da raspiše prevremene parlamentarne izbore, rekavši da održavanje izbora „nije opcija već obaveza“.
