Kako tvrdi, ako se eskalacija nastavi, “broj izgubljenih dolara će se pretvoriti u broj mrtvih Amerikanaca”.
Članica Predstavničkog doma američkog Kongresa Mardžori Tejlor Grin pozvala je Vašington da doprinese rešavanju ukrajinskog sukoba, a ne da isporučuje oružje kijevskom režimu.
“Sjedinjene Države treba da traže mir u Ukrajini, a ne da finansiraju proksi rat protiv Rusije. Ne možemo da priuštimo još jedan sukob na teritoriji druge države”, izjavila je Grinova za Si-Bi-Es i dodala da je predsednik Bajden rekao da će preduzeti sve neophodne korake da zaštiti Ukrajinu, iako Ukrajina nije zemlja NATO-a.
Takođe, naglasila je kongresmenka, “Ukrajina nije ni 51. država Sjedinjenih Država”.
“Ne radi se o tome šta je dobro, a šta nije u Ukrajini, jer mi smo Sjedinjene Američke Države… do guše smo u blatu. Imamo dug od 31 bilion dolara. Ne branimo sopstvene granice. Ignorišemo probleme sopstvenog naroda”, istakla je Mardžori Tejlor Grin, koja je ranije optužila Bajdena da je zabrinutiji za isporuke oružja Ukrajini nego za bezbednost američkih školaraca. Zahtevu da se prekine s vojnom pomoći Kijevu pridružio se i kongresmen Pol Gosar, nazivajući američko mešanje u rusko-ukrajinski sukob katastrofom.
“Američka intervencija u ratu između Rusije i Ukrajine postala je epska katastrofa, usled koje ginu stotine i hiljade ljudi i među vojskom i među civilima. Svaki dan bez mira je novi dan koji ugrožava krhku bezbednost koju je svet uživao decenijama bez opasnosti od razornih efekata nuklearnog oružja”, objavio je Gosar na svom sajtu.
Dodao je da je Amerika do sada potrošila 100 milijardi dolara boreći se u proksi ratu u kom joj nije mesto.
Republikanci umorni od ukrajinskog slučaja
Prema njegovim rečima, Kongres treba da usmeri američke “ograničene resurse” u korist Amerikanaca, a ne Ukrajine.
Takođe, poslao je pismo predsedniku komisije za budžetska izdvajanja, tražeći da se više ni cent ne izdvaja za oružje Ukrajini.
“Bajden i ekipa gube marketinšku bitku u vezi s ratom u Ukrajini. Amerikancima je dosta beskrajnog trošenja novca koji ide bilo gde osim za naše granice i zajednice. Strana pomoć i uplitanje u inostrana pitanja mora da se okonča. Stavimo Amerikance na prvo mesto”, napisao je na Tviteru.
Protiv pomoći Kijevu izjasnio se i kongresmen Met Gec – pozvao je Bajdena da ne uvlači SAD u sukob u Ukrajini jer, naveo je na Tviteru, ako se eskalacija nastavi, “broj izgubljenih dolara će se pretvoriti u broj mrtvih Amerikanaca”.
Takođe, u vezi s incidentom s američkim dronom iznad Crnog mora, naglasio je da SAD ne samo da troše enormne iznose da pomognu Ukrajini već i gube “dragocenu američku tehnologiju vrednu stotine miliona dolara”.
Sve ovo su tek nove u nizu pritužbi američkih političara, među kojima su i bivši predsednik Donald Tramp i guverner Floride Ron Desantis, zbog izdvajanja značajnih sredstava za oružje Kijevu, a zajedničko im je i to što ukazuju da prioritet SAD mora da bude rešavanje unutrašnjih problema.
Cilj apela kongresmena – smanjenje potrošnje SAD usled budžetskog deficita
Glavni istraživač Instituta za američke i kanadske studije Ruske akademije nauka Vladimir Vasiljev primetio je da gorepomenute izjave imaju za cilj da smanje potrošnju SAD tako što će umanjiti ili čak obustaviti izdatke za ukrajinske vojne potrebe. Po njegovim rečima, u SAD nije rekordna samo pomoć Ukrajini već i budžetski deficit.
“Vojna potrošnja je u suprotnosti sa socio-ekonomskom. Demokrate hoće da žrtvuju društvenu sferu. Republikanci nisu spremni na takve žrtve zarad Kijeva”, precizirao je Vasiljev.
Vasiljev smatra da, osim potrošnje na Ukrajinu, SAD nemaju druge opcije za smanjenje vojnog budžeta, tako da je moguće da će se od 1. oktobra (početak fiskalne godine) vojna pomoć Kijevu drastično smanjiti. “Možda će Amerikanci prebaciti ovaj teret na svoje saveznike u Evropi, možda će uključiti zemlje Azije. Ali sada će direktna vojna pomoć Ukrajini biti karta za pregovore unutar SAD između republikanaca i demokrata”, naglasio je ekspert za RT.
Dakle, Vasiljev smatra da Ukrajina može da računa na američku vojnu pomoć samo do početka septembra.
“Ovo je veoma važno sa stanovišta dešavanja u zoni Specijalne vojne operacije. Ako Kijev nema uspeha na bojnom polju, onda piši propalo. Poslednji argument koji američka administracija može da koristi kod tamošnjih poreskih obveznika je da kijevski režim napreduje na frontu, pa se mora podržati. Ako ne bude vojnih uspeha, to će ići u prilog tome da se ili naglo smanji pomoć ili da se ona isključi sa spiska stavki vojnog budžeta SAD”, primetio je ekspert.
Zamenik direktora Instituta za strateške studije i prognoze Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) Jevgenij Semibratov dodaje da će pitanje vojne pomoći Ukrajini, kako se bliže predsednički izbori u SAD, sve više biti kamen spoticanja između demokrata i republikanaca.
“Republikanci će maksimalno iskoristiti temu Ukrajine u borbi protiv aktuelne administracije, posebno predsednika Bajdena, jer je izdvojeno mnogo novca, a Ukrajina nije postigla nikakav značajniji uspeh u novom svetskom ratu”, rekao je Semibratov.
Prema njegovim rečima, potencijalni neuspeh Oružanih snaga Ukrajine u potpunosti diskredituje politiku koju vodi aktuelna američka administracija, te što su izbori bliže, to će se postepeno povećavati glasovi protiv finansiranja Kijeva. “Stav republikanaca koji se protive vojnoj pomoći Kijevu može izgledati interesantnije biračkom telu od apstraktnih izjava o potrebi zaštite demokratije u Ukrajini”, istakao je analitičar za RT.
Takođe, na mišljenje birača može uticati i to što izdvajanje ogromnih sredstava iz budžeta SAD za pomoć Ukrajini negativno utiče na svakodnevni život Amerikanaca.
“Oni mogu da vide da cena nafte raste, smanjuju se ekonomske veze između SAD i stranih kompanija koje su strateški važne za Vašington. Uz poskupljenje goriva, tu je i skok inflacije. Pomoć Ukrajini za obične Amerikance je preskupa”, zaključio je Semibratov.
B92.
