Satelit koji je BiH dobila na poklon od Indijske svemirske agencije i koji je trebalo da bude poslat u svemir još polovinom 2023. godine, i dalje je na zemlji, i trenutno se ne zna kada će biti lansiran.
Projekat, kako za “Nezavisne novine” pojašnjava Anes Hadžiomerović iz Centra za edukaciju i robotiku, inovacije i tehnologiju (CERIT) iz Mostara, zakočen je do daljeg zbog rata u Ukrajini, tako da je ideja i dalje pusta želja zaljubljenika u svemir u BiH.
Podsjećanja radi, riječ je o nanosatelitu veličine 10 centimetara kubnih, koji je trebalo da se nađe u jednoj od tri rakete koje je Indija planirala lansirati u svemir u čast 75 godine svoje nezavisnosti.
“Izbio je rat Ukrajine i Rusije, koji i dalje traje, i jednostavno svi komercijalni sateliti koje je trebalo da šalje ruska svemirska stanica su ukinuti, svi su otkazali tamo u Rusiji. Međutim, sateliti se moraju slati, pa su se Rusi okrenuli ka Indiji, koja je onda odlučila da poklonjene satelite, među kojima i naš, stavi na stand by i da se okrenu na komercijalno slanje, jer ipak je ljepše kad ti neko da pare nego kad se radi džaba i ja ih razumijem”, pojašnjava Hadžiomerović.
Ističe da zasad nemaju nikakvu informaciju da li će se nešto promijeniti.
“Satelit stoji, čekamo kada ćemo dobiti priliku da ga pošaljemo. Kad će to biti, ne znam, ne možemo mi to odlučivati. Oni su nama dali prostor u raketi i sad je ispalo tako kako je ispalo”, dodaje on.
Ipak, CERIT nije u potpunosti sjedio i čekao odluku Indije. Krajem prošle godine Hadžiomerović se tokom takmičenja u Singapuru sastao sa vlasnikom kompanije “E Space” Gregorijem Vajlerom (Gregory Wyler), nekim ko je aktivno uključen u istraživanje svemira.
“Riječ je o čovjeku koji je Ruandi lično finansirao lansiranje satelita u svemir. Sastali smo se tada, a očekujem da čak idući mjesec dođe u BiH, pa da vidimo da li se nešto može više pokrenuti”, ističe Hadžiomerović, koji ne krije da pomoć očekuje i od nadležnih u BiH, a koja je, tvrdi, zasad ili izostala ili bila mizerna.
“Nadam se da će se u BiH svi oko ovoga složiti, jer ipak ovo nije pitanje da li si više Bošnjak, Srbin i Hrvat, već je ovo pitanje za državu, pa se nadam da će naići i na podršku političara. Sve što radimo je isključivo na volonterskoj osnovi, nemamo nikakvih stalnih prihoda”, napominje Hadžiomerović, koji pojašnjava koliko je novca potrebno samo da se satelit pošalje u svemir.
“Slanje jednog satelita, koji je veličine 10 kubnih centimetara, bez razvijanja, odnosno ako samo želimo da platimo da se pošalje je nekih 45.000-55.000 dolara. Vi samo plaćate taj prostor da se on pošalje. A njegov razvoj se plaća mnogo više”, kazao je on.
Pored svega, Hadžiomerović ističe i da u BiH i dalje ne postoji dovoljno razvijena svijest o tome šta je zaista svemirski program.
“U BiH kad kažete svemirski program, ljudi odmah vide astronauta. Pa astronaut je samo karika. Evo, pitam vas kada je posljednji put čovjek bio na Mjesecu. Svi misle da je to lako. Svemirski program ima mnogo toga”, dodao je on.
Hadžiomerović je najavio da će idućeg mjeseca u Atini biti održana Međunarodna robotička olimpijada, te da će i BiH imati svoje predstavnike, ali i za to im je, dodaje, potrebna podrška nadležnih.
“Mi apliciramo ka federalnim i kantonalnim ministarstvima, ali je birokratija jako spora. Imamo neka obećanja, čekamo sredstva za karte, a kamoli da ne govorim da nam treba i za smještaj”, poručio je Hadžiomerović.
Kada je u pitanju bivša Jugoslavija, napredak u svemirskom istraživanju rade Srbija i Crna Gora. Srpski “Mozaik”, takođe nanosatelit dimenzija 10x10x10 centimetara, trebalo bi da bude lansiran iduće godine ili 2026. godine, a plan je da to bude uz pomoć SAD, Rusije ili Kine. Što se tiče Crne Gore, postoje određene najave da će oni svoj prvi satelit “Luča” lansirati već ove godine.
