Rekordi bukvalno padaju …
Cijene evropskih proizvođača oružja su eksplodirale jer su investitori predviđali značajno veće rashode nakon što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska naveli inicijativu da zaključi mirovni sporazum za Ukrajinu, piše The Guardian.
Britanski BAE Systems porastao je za 15% u ponedjeljak, nemački Rheinmetall dobio je 14%, francuski Thales povećao se za 16%, dok je talijanski Leonardo također zabeležio rast od 16%. U Londonu je skok dionica vezanih uz odbranu pomogao da FTSE 100 dosegne novi rekord, zatvorivši dan s rastom od 0,7% na 8.871,31 bod.
Ove smene su nastavile strmi rast akcija odbrambene industrije, jer su investitori očekivali značajno povećanje vojnih budžeta evropskih zemalja, da podstaknu strah da bi Vašington mogao povući garancije bezbednosti.
Donald Trump je šokirao dugogodišnje saveznike širom sveta, tvrdeći da Ukrajina nije “spremna za mir”, tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju. Pretio je da će povući američku podršku za Ukrajinu nakon što je njegov javni sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zeleni prerastao u otvoren sukob.
Britanski premijer Keir Starmer rekao je u nedelju da je Evropa “na istorijskoj prekretnici”, organozujući samit sa Zelenskim i 18 ostalih lidera u Londonu, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, u pokušaju da se dogovori o mirovnom sporazumu.
Dionice vazduhoplovnih kompanija sa velikim prihodima iz vojnog sektora takođe su porasle u ponedeljak. Airbus, vodeći evropski proizvođač putničkih aviona, porastao je za 5%, francuski Safran dobio je 3%, dok je britanski Rolls-Royce, koji je prošlog tjedna impresionirao investitore snažnim rezultatima, porastao za 4% i dosegao rekordnu vrednost.
Britanska odbrambena tehnološka tvrtka QinetiQ zabilježila je rast od 12%, dok je francuski Dassault Aviation skočio za 15%.
BAE Systems, najveći britanski proizvođač oružja, prošlog je meseca napravio izveštaj o narudžbama, dok je njegova godišnja dobit prvi put u istoriji premašila 3 milijarde funti u 2024. godini. Od početka rata, vrednost njegovih dionica više se nego udvostručila, a kompanija je sada procenjena na 48 milijardi funti.
Ekonomista investicijske banke Berenberg, Holger Schmieding, izjavio je: “Evropa, a posebno Nemačka, mora – i vrlo vjerovatno hoće – povećati vojnu potrošnju za sebe, kao i za Ukrajinu, daleko iznad dosadašnjih planova. Velika Britanija i Norveška već su obećale dodatnu pomoć Ukrajini, a Nemačka će vjerojatno uskoro učiniti isto.”
Starmer je najavio prošle nedelje da će Ujedinjeno Kraljevstvo povećati vojnu potrošnju na ekvivalent 2,5% BDP-a do 2027. godine, tri godine ranije od planiranog i u poređenju sa 2,3% do sada. Povećanje oružja za oružje finansiraće se kroz duboko kontroverzno smanjenje međunarodne razvojne pomoći.
Makron je pozvao Evropljane da godišnju vojnu potrošnju povećaju na više od 3% BDP-a kako bi se suprotstavili pretnji iz Rusije. Očekuje se da će Friedrich Merz, vjerojatni novi nemački kancelar, također raditi na povećanju obrambenog budžeta.
Analitičari JPMorgana smatraju da su događaji u protekle dve nedelje “turbo-pokrenuli” njihovu tezu o evropskom ciklusu ponovnog naoružavanja, pri čemu lideri nastoje proizvoditi više vojne opreme i manje je uvoziti iz SAD-a.
“U NATO-u je 30 evropskih zemalja i očekujemo da će mnoge od njih uskoro obavezati na znatno veće izdvajanje za odbranu,” poručili su analitičari u bilješci za investitore, prema izvještaju Reutersa.
