Od finansiranja do zajedničke izjave, države članice se sukobljavaju po pitanju sukoba u Izraelu.
Podele među državama članicama EU i razjedinjenost evropskih institucija izbile su na površinu zbog planova da se, kao odgovor na napad Hamasa na Izrael, zaustavi pomoć Palestini.
Kako ocenjuje “Euraktiv”, raskol u EU u skladu je sa dugogodišnjim razdorom unutar bloka povodom izraelsko-palestinskog sukoba, iako su članice bile ujedinjene u osudi subotnjeg napada.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da izvršna vlast EU revidira razvojnu pomoć Palestincima u vrednosti od 691 milion evra, dodajući da je sva isplata pomoći “odmah obustavljena”.
Evropa je jedan od glavnih izvora pomoći palestinskim teritorijama koje je okupirao Izrael, a Ujedinjene nacije procenjuju da je humanitarna pomoć potrebna oko 2,1 milion ljudi, među kojima je milion dece.
Protiv saopštenja se izjasnilo nekoliko država članica, uključujući Irsku, Španiju, Portugal, Francusku i Luksemburg, koje su upozorile da bi prekid pomoći prevashodno štetio palestinskim civilima i postavio pitanje da li Komisija ima ovlašćenja da donese takvu odluku.
“Naše je shvatanje da ne postoji pravni osnov za jednostranu odluku ove vrste od strane pojedinačnog komesara, i mi ne podržavamo suspenziju pomoći”, rekao je portparol irskog ministarstva spoljnih poslova.
Druge zemlje članice, poput Nemačke i Austrije, suspendovale su svu pomoć palestinskim teritorijama kao odgovor na napad militanata u Gazi, pojačavajući pritisak na EU da zamrzne svoju pomoć.
Ovaj potez je bio iznenađenje budući da su zvaničnici EU ranije tokom dana rekli da će se o pomoći Palestincima razgovarati na hitnom sastanku ministara inostranih poslova EU u utorak popodne.
Nakon Varheljijevog saopštenja, Evropska komisija se trudila da razjasni koji će delovi palestinske pomoći biti zaustavljeni, izdajući saopštenje u kojem potvrđuje da je započela hitnu reviziju pomoći.
“Cilj revizije je da se osigura da nijedno finansiranje EU indirektno ne omogući bilo kojoj terorističkoj organizaciji da izvrši napade na Izrael”, navodi se u saopštenju.
Iako je Komisija odbila da dalje komentariše neslaganje, pojasnila je da će humanitarna pomoć biti nastavljena, odvojeno od fondova za razvoj.
Podela unutar bloka po pitanju izraelsko-palestinskog sukoba, međutim, prevazilazi puke zabune oko finansiranja.
U subotnjem saopštenju u ime EU šef evropske diplomatije Žozep Borelj je “najoštrije moguće” osudio “višestruke i neselektivne napade Hamasa širom Izraela” i pozvao militantnu grupu da prekine “besmislene napade i nasilje”.
Ali nekoliko zemalja — uključujući Irsku, Luksemburg i Dansku — tražilo je od EU da pozove na deeskalaciju. Tome su se protivile druge zemlje članica, koje su smatrale da je jasna izjava solidarnosti sa Izraelom važnija budući da je u napadima Hamasa ubijeno više od 900 ljudi, uključujući 260 civila na muzičkom festivalu i da su zarobljene desetine talaca.
Jedan diplomata EU rekao je da se Austrija oštro protivila ideji da se fokus stavi na deeskalaciju sukoba i da to smatra crvenom linijom za potpisivanje izjave.
Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Izraela saopštilo da bi među taocima Hamasa mogla biti tri državljana Izraela i Austrije sa dvojnim državljanstvom.
