Amerikanci danas izlaze na birališta kako bi izabrali novog, 47. predsednika SAD. Takođe, glasa se i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.
Ove godine, građani SAD biraće između demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine.
Vermont otvara birališta
Na istočnoj obali SAD, u saveznoj državi Vermontu u 5 časova po lokalnom vremenu otvorena su birališta, čime je zvanično počeo dan izbora za novog američkog predsednika.
U narednih nekoliko sati, birališta će biti otvorena i u državama Konektikat, Njujork i Virdžinija, prenosi CBS njuz.
Interaktivna mapa
Anketa: Kamala razbija
Oprez na evropskim berzama; Svi čekaju rezultate
Na evropskim berzama jutros se trguje oprezno, kao i juče na Vol stritu, jer ulagači nisu skloni rizičnijim investicijama uoči predsedničkih izbora u SAD-u.
Lejdi Gaga podržala Kamalu
Lejdi Gaga pridružila se poslednjem skupu Kamale Haris u Pensilvaniji, otpevala “God Bless America” i poručila publici da “zemlja zavisi o njima”.
Takođe, Tramp je do posljednjeg trenutka dobivao podršku od poznatih osoba, uključujući podkastera Džoa Rogana.
Anketa CBS News: Možda će žene odlučiti
Pobednika predsedničkih izbora u SAD mogli bi da odluče glasovi žena širom te zemlje, prema anketi koju je sproveo CBS News.
U analizi rezultata ankete navodi se da potencijalno presudni glasovi pripadaju ženama u sedam ”kolebljivih” (sving) saveznih država, odnosno onih država za koje se ne zna unapred koji kandidat će pobediti na njihovoj teritoriji.
Hapšenja u Trampovom timu
Direktor kampanje na terenu republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, Luk Majer (24), otpušten je nakon što su otkrivene njegove veze sa belim nacionalistima i da je koristio pseudonime za izražavanje ekstremnih stavova na internetu.
Majer je pet meseci radio kao regionalni direktor kampanje na terenu za zapadnu Pensilvaniju i bio je zadužen za obuku volontera i koordinaciju kampanjskih aktivnosti, a na internetu je koristio pseudonim Alberto Barbarosa, piše Politiko.
Pod tim imenom, Majer je redovno iznosio stavove belih nacionalista na podkastu “Aleksandrija” i putem onlajn objava, uključujući pozive da belci treba da “preuzmu” gradove poput Njujorka i Majamija.
U odgovoru na ove optužbe, Republikanska stranka Pensilvanije izdala je saopštenje u kojem je navela da je proverila Majera pre nego što ga je angažovala. “Da smo znali za to što radi, nikada ga ne bismo zaposlili. Otpustili smo ga čim smo saznali za njegove stavove”, navedeno je u saopštenju.
Arizona i Nevada
Hitno upozorenje šefova obaveštajne službe SAD: Rusi su se umešali
U zajedničkom saopštenju, Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI), FBI i Agencija za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost saopštili su da grupe povezane sa Rusijom podstiču nasilje protiv izbornih zvaničnika i ponavljaju lažne tvrdnje o prevari glasanja.
Agencije navode da su “ruski akteri uticaja” nedavno objavili članak u kojem se lažno tvrdi da zvaničnici u ključnim državama planiraju da nameštaju predsedničke izbore u utorak tako što će natrpati glasačke kutije.
ODNI dalje kaže da očekuje da će se ovi napori intenzivirati u narednim danima. Takođe, optužuju Iran da predstavlja “značajnu pretnju stranog uticaja” za SAD.
Teheran i Moskva su negirali pokušaje da poremete izbore.
I, naravno, Simpsonovi
Ovako će glasati Teksas?
Snimak prvih glasača
Analitičar: Balkan sporedna tema
Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je danas da ko god da dodje na čelo SAD, bilo Kamara Haris ili Donald Tramp, novoj amdinitraciji Balkan će biti sporedna spoljnopolitička tema. Prema njegovim rečima, spoljna politika SAD tradicionalno i istorijski gledano uvek je u drugom planu na predsedničkim izborima u odnosu na unutrašnju potiliku, životni standard, ekonomiju, bezbednost imigracije i druge teme medju kojima je i abortus.
“Ko god da dodje na čelo SAD njemu će Balkan biti sporedna spoljnopolitička tema. Ključna tema vezana za novog predsednika je odnos prema EU i posebno prema Kini. Trenutno jedna od velikih tema gde se spoljna i unutrašnja politika vezuje su kineski električni automobili i takse koje bi u krajnjoj liniji, ako dodje do povećavanja taksi i carina, plaćali gradjani SAD”, rekao je Sretenović za Tanjug i ocenio da je upravo tu možda veza izmedju spoljne i unutrašnje politike.
Oglasio se “američki Nostradamus”: Ovo je pobednik izbora!
Profesor i istoričar Alan Lihtman, koga još nazivaju i “američkim Nostradamusom” zbog tačnosti predviđanja ishoda predsedničkih izbora u SAD, i ovog puta je izneo svoje predviđanje.
Lihtman je, podseća Klix.ba, do sada tačno predviđao ishod američkih predsedničkih izbora od 1984. godine, s tim da je pogrešio samo jednom – kada je republikanac Džordž V. Buš izuzetno tesno pobedio demokratu Ala Gora 2000. godine.
Kako sada ističe Lihtman, pobednik ovih predsedničkih izbora u Americi je demokratkinja Kamala Haris.
“Kamala Haris će biti naredna predsednica Sjedinjenih Američkih Država – barem je to moje predviđanje ishoda ovog nadmetanja”, kaže ovaj 77-godišnjak za Njujork tajms.
Lihtman u svojim predviđanjima ne uzima u obzir ankete javnog mnjenja – a oslanja se isključivo na 13 pitanja koja se odnose na stranku koja trenutno drži Belu kuću, na koja odgovara sa “da” ili “ne”.
Kandidat koji brani mandat jedan je od faktora koji prema Lihtmanu daje prednost.
Ipak, Lihtman tvrdi da Haris već ima prednost u osam od 13 kriterijuma koje on prati.
Između ostalog, demokratima ide u prilog odsustvo značajnog kandidata treće strane nakon povlačenja Roberta F. Kenedija mlađeg, pozitivni ekonomski pokazatelji u kratkom i dugom roku, neki zakonodavni uspesi demokratske administracije, kao i odsustvo velikih društvenih nemira ili skandala povezanih s Belom kućom.
Harisovoj je također koristilo što nije morala da prolazi kroz unutarstranačku borbu za nominaciju, jer se Demokratska stranka brzo ujedinila iza nje nakon Bajdenovog povlačenja iz izbora.
Prema Lihtmanu, najveća neizvesnost leži u dva kriterijuma koja se odnose na spoljnopolitičke i vojne uspehe ili neuspehe sadašnje administracije.
“Mogu li se stvari još promeniti? Naravno. Ne mogu predvideti šta će se dogoditi u svetu, a imamo dva promenjiva ratna sukoba”, rekao je Lihtman za agenciju Rojters.
Prema njegovoj proceni, i ako oba kriterijuma budu nepovoljna za Haris, Tramp bi imao prednost u samo pet kriterijuma, a da bi kandidat opozicije porazio vladajuću stranku prema Lihtmanovoj metodi, potrebna je prednost u najmanje šest kriterija.
Navodi se dalje da Lihtman ima veoma nisku stopu grešaka u svojim predviđanjima. Između ostalog, predvideo je Trampovu pobedu nad Hilari Klinton 2016. godine, uprkos tome što većina anketa to nije pokazivala. Takođe je tačno predvideo da će Tramp biti opozvan tokom svog mandata.
Lihtmanovih 13 kriterijuma su:
1. Pobeda na “midterm” izborima (izborima za Kongres koji se održavaju na pola predsjedničkog mandata)
2. Bez protivkandidata iz vlastite stranke
3. Kandidat je aktualni predsednik koji traži drugi mandat
4. Nema relevantnog kandidata treće stranke
5. Dobro kratkoročno stanje ekonomije
6. Dobro dugoročno stanje ekonomije (barem jednako dobro kao u poslednja dva mandata)
7. Velike promene u politici
8. Nije bilo većeg skandala
9. Nije bilo inostranog ili vojnog neuspeha
10. Bilo je velikog stranog ili vojnog uspeha
11. Nije bilo društvenih nemira
12. Predsednik je harizmatičan
13. Protivkandidat predsedniku je neharizmatičan
Rute: Ko god da pobedi…
NATO će ostati ujedinjen bez obzira na to ko pobedi na američkim izborima, rekao je generalni sekretar tog saveza Mark Rute u Berlinu.
“Ko god da pobedi na tim izborima, radićemo s Kamalom Harris, s Donaldom Trampom i pobrinuti se da savez ostane ujedinjen”, rekao je Rute zajedno s nemačkim kancelarom Olafom Šholcom.
Rute je rekao da “ne sumnja” u to da će pobednik predsedničkih izbora u SAD nastaviti da podržava NATO jer je to “u interesu Sjedinjenih Država”.
4:2
Džo Rogan podržao Trampa
Jedan od najpopularnijih podkastera na svetu, Džo Rogan, podržao je Donalda Trampa, nekoliko dana nakon što se bivši predsednik pojavio u njegovoj emisiji.
Potvrda je usledila nakon što je Rogan intervjuisao još jednog Trumpovog političkog saveznika, Elona Maska.
Rogan je Masku rekao da podržava republikanskog kandidata i da se slaže s njim u gotovo svemu.
“Da se zna, da, to je podrška Trampu”, kaže Rogan.
Marinković: Pobedom Trampa Amerika bi se okrenula sebi
Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković ocenio je, povodom predstojećih predsedničkih izbora u SAD, da će se u slučaju pobede kandidata republikanaca Donalda Trampa, Amerika više okrenuti sebi i razvoju svoje ekonomije.
“Mislim da će se, ukoliko pobedi bivši predsednik Tramp, Amerika više okrenuti sebi, razvoju svoje ekonomije i energetske bezbednosti. Svakako da će insistirati da se održe dobri odnosi sa Evropskom unijom, ali mislim da njihov fokus neće biti na Evropi, nego na Kini i njihovom ekonomskom i političkom rivalstvu”, rekao je Marinković za Tanjug.
Marinković je naveo da će, ukoliko pobedi kandidat demokrata Kamala Haris, ona slediti ono što su radili bivši predsednik Barak Obama i trenutni predsednik Džozef Bajden i njegova administracija, a to je jedna vrsta većeg angažovanja Amerike po celom svetu.
“Koliko bi to oduzelo potencijala i snage Americi to ćemo videti, s obzirom da se stvari u svetu menjaju i da postoji mnogo kriznih žarišta koja trenutno egzistiraju u svetu”, rekao je Marinković.
Ključ je Pensilvanija?
Docent Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković ocenio je da će kandidat ili kandidatkinja koji odnese pobedu u američkoj saveznoj državi Pensilvanija na predstojećim predsedničkim izborima na kraju i dobiti te izbore.
Nedeljković je za Tanjug rekao da, prema istraživanjima javnog mnjenja, republikanski kandidat Donald Tramp ima veće šanse za pobedu na predstojećim izborima, ali je dodao da su istraživanja ranije umela i da omanu.
Prva predviđanja
Ankete kažu da je borba tesna, ali pobednik bi mogao biti uverljiv
Anketari prilagođavaju svoje sirove podatke na osnovu pretpostavki o tome ko će zaista izaći na birališta, ko će ostati kod kuće i hoće li prikupljene informacije tačno odražavati širu glasačku javnost, piše BBC.
Ishod tih pretpostavki može dramatično promeniti rezultate ankete – i to ne uzimajući u obzir da svaka anketa ima osnovnu statističku “marginalnu grešku”.
Ankete u ovoj predsedničkoj trci – posebno u ključnim državama u kojima se vodi najveća borba – pokazuju statistički izjednačenu situaciju koja je unutar granica marginalne greške, čak i ne računajući na odabir anketara o načinu prilagođavanja rezultata.
To znači da je, barem prema anketama, u suštini nemoguće reći da jedan ili drugi kandidat ima veće šanse za pobedu.
Ali, to isto tako ne znači da, kad sve završi, neće biti jasnog pobednika, jer sve prelomne države mogu da prevagnu u korist jednog kandidata – što se, zapravo, često i događa.
Počelo je i stigli su rezultati; Prva “izdaja”
Predsednički izbori u SAD počeli glasanjem u Diksvil Noču u Nju Hempširu, gde su birališta otvorena u ponoć po vremenu na istočnoj obali SAD (šest sati ujutru u Srbiji).
CNN prenosi da su Donald Tramp i Kamala Haris dobili po tri glasa svako.
U Dičvil Noču su na izbore izašla četiri registrovana glasača Republikanske partije i dvoje neopredeljenih, što znači da se neko od republikanaca opredelio za Kamalu umesto za Trampa.
Tramp protiv Harisove
Tramp i Haris nude dve potpuno različite vizije SAD, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Gardijan.
Pristup Haris spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu. Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza.
Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD. Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.
Haris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Haris takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.
Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove.
Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije. Haris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama.
Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD. Haris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike.
Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD. Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu, 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova.
Izbori za članove Kongresa
Birači će takođe, birati nove članove Kongresa – doma u kojem se usvajaju zakoni.
Bira se svih 435 poslanika donjeg doma – Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.
Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom. Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi. Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.
Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat. Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.
Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.
Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.
Politički sistem SAD
Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.
Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi. U svim državama osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.
Ukupno ima 538 elektora i taj broj je uvek isti. On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma – Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu – 270 elektorskih glasova.
Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom. To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.
Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika. SAD nemaju centralnu izbornu komisiju – svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića. Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore. Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou.
Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi. Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.
Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika.
Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara. Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen. Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.
Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.
Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat. Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku. U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu.
U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.
Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.
Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao neodlučne ili “sving” države. “Sving” države su Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.
Više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD. To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal Aksios, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.
U američkoj državi Džordžiji već je glasalo više od četiri miliona birača, što je gotovo 80 odsto od ukupnog broja glasača u toj državi na predsedničkim izborima 2020. godine, prema podacima laboratorije za izbore Univerziteta Florida. Na ranim izborima u američkoj državi Severnoj Karolini do nedelje je glasalo više od 4,4 miliona birača, što je 80 odsto ukupnog broja glasača u toj državi na izborima 2020. godine.
Oko 100 miliona ljudi glasalo je na ranim izborima u SAD, bilo lično ili putem pošte, 2020. godine.
