Deca se širom Italije vraćaju u učionice nakon uobičajenih letnjih školskih raspusta, koji su u toj zemlji trajali puna tri meseca, što je najduži letnji školski odmor u Evropi.
Ali baš kada iscrpljeni roditelji s olakšanjem odahnu zbog povratka dece u škole, učitelji ih obaveštavaju da je, zbog klimatskih promena, prevruće za normalno učenje i pohađanje nastave, a neki pozivaju i na odlaganje časova.
„Sunce koje prži u malim učionicama stvara efekat staklene bašte, zbog čega je temperatura nepodnošljiva“, kaže Antonino Rinaldo, školski administrator u Palermu.
Toplotni talasi postaju sve intenzivniji i češći zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, a prema podacima Ministarstva obrazovanja samo šest odsto italijanskih škola poseduje klima-uređaje. I dok se u nekim italijanskim regionima temperature postepeno smanjuju, uslovi na jugu i dalje su nemogući za rad zbog vrućine.
Sparina i vrućina tokom maja i juna „prava su borba“, posebno za učenike koji polažu završne ispite, rekla je predsednica sindikata učitelja ANIEF, Marčela Pasifiko.
„Ne možemo nastaviti sa istim školskim kalendarom kao pre 50 godina jer se klima promenila“, ističe ona, dodajući da vrućina predstavlja rizik i za učitelje, od kojih je 55 odsto starije od 50 godina.
„Kada je prevruće, ugroženo je zdravlje naših učenika, a istovremeno ne možemo da garantujemo ni kvalitet obrazovanja“ ako se učenici ne uspevaju koncentrisati, rekao je Rinaldo.
Rekordno dugi letnji školski raspusti
Datumi povratka dece u škole u Italiji razlikuju se od regiona do regiona, a nastava počinje između 8. i 16. septembra. Na Siciliji, gde se sledeće nedelje očekuju temperature i do 33 °C, neke škole su najavile da će časovi u početku trajati samo do podneva, rekao je Rinaldo za AFP.
Sardinija je prošle godine pozvala na nacionalnu raspravu o prilagođavanju učionica klimatskim promenama, a i druge regije suočavaju se sa toplotnim stresom u školama.
U narednom periodu u većim gradovima poput Barija, Bolonje, Firence i Napulja očekuju se temperature oko 30 °C.
„Moramo dobro da razmislimo, i ne samo u Italiji, već i u Evropi, jer se klimatske promene ne događaju samo u Italiji“, upozorava Pasifiko.
Prema podacima EU programa Copernicus za klimatske promene, Evropa se od osamdesetih godina prošlog veka zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, a temperature na kontinentu rastu tokom cele godine.
„Letnji uslovi sada počinju ranije u proleće i traju duže u jesen“, rekla je za AFP viša naučnica u Copernicusu Frančeska Guljelmo.
Ali ANIEF-ov poziv na produženje školskih raspusta izazvao je protivljenje i negodovanje roditelja.
Italija trenutno ima najduže letnje raspuste u Evropi: čak 97 dana u poređenju sa 77 u Španiji, 56 u Francuskoj i 44 u Nemačkoj, prema mreži za obrazovne informacije Evropske komisije Eurydice.
Više od 76.000 ljudi potpisalo je peticiju koju je organizovala nezavisna organizacija We World, a kojom se traži da se letnji raspusti skrate za mesec dana. Aktivisti kažu da duga pauza predstavlja svojevrsnu kaznu za decu iz radničkih porodica, kojima se ne može priuštiti odmor u letnjim kampovima niti drugačiji oblik letovanja.
Uložiti u poboljšanje školskih zgrada
Klimatizacija predstavlja trošak, ali hladnije učionice omogućile bi školama da ostanu duže otvorene. Italija, koja ima najviše cene električne energije u poređenju sa ostalim velikim evropskim ekonomijama, sporije uvodi klimatizaciju od svojih južnoevropskih kolega.
Nunzija Kapaso, nastavnica u srednjoj školi u Fratamajoriju blizu Napulja, rekla je za AFP da vrućina predstavlja još veći problem za tinejdžere „koji se istovremeno bore sa ‘podivljalim‘ hormonima“.
„Ako je u učionicama vruće kao u krematorijumu i sve se raspada, lako je jednostavno predložiti odlaganje povratka u školu“, rekla je.
Više od polovine italijanskih škola je veoma staro, izgrađeno između 1950. i 1992, i mnoge su energetski neefikasne.
Kompleks u kojem Kapaso predaje izgrađen je 2000. godine, ali od materijala lošeg kvaliteta, „pa je leti prevruće, a zimi prehladno“.
Škole u brojnim siromašnim delovima zemlje igraju ključnu ulogu u tome da „spreče decu da se povlače po ulicama“, rekla je. „Živimo u svetu u kojem postoji visok rizik ne samo od funkcionalne nepismenosti, već i od toga da su deca prepuštena sama sebi.“
Umesto toga, pozvala je vladu i regionalne vlasti da ulože u objekte koji bi omogućili da škole ostanu otvorene „tokom cele godine“.
