„Zbunjeni smo zbog čega se sve ovo dešava? Odakle potiče ovaj nedostatak koordinacije, gde su nestali vizija i fleksibilnost i zbog čega se sprečava napredak?”, zapitao se Gabrijel Eskobar, pošto je u društvu evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka morao da sačeka kraj finala kosovskog fudbalskog kupa da bi se uopšte sastao sa Kurtijem. Kosovski premijer je Eskobara i Lajčaka ostavio da čekaju dok ne preda pehar fudbalerima Prištine, što je prilično bahat potez, kakav ni jedan zapadni diplomata nije doživeo za prethodnih četvrt veka pokušaja da se reši kosovska kriza. „Prvi balkanski političar koji je ujedinio Zapad još od Slobodana Miloševića”, kako poslednjih dana Aljbina Kurtija opisuju zapadne diplomate, ima jako malo vremena da prihvati spisak američkih zahteva pre nego što ga Amerikanci zaspu nizom kaznenih mera.
Aljbin Kurti
Ko će prvi trepnuti, američki izaslanik Gabrijel Eskobar ili kosovski premijer Aljbin Kurti, pitanje je koje je, posle mnogo godina, vratilo kosovsku krizu u centar pažnje svetskih zbivanja. Nedugo pre isteka neformalnog roka koji su Amerikanci dali kosovskom premijeru da sa severa povuče specijalce i gradonačelnike i raspiše nove izbore, ili da se suoči sa posledicama, nema naznaka da će bilo koja strana popustiti. Aljbin Kurti, sudeći prema izjavama njegovih savetnika, neće.
Prvi balkanski političar koji je ujedinio Zapad još od Slobodana Miloševića, kako ga poslednjih dana opisuju zapadne diplomate, Aljbin Kurti ima jako malo vremena da prihvati spisak američkih zahteva pre nego što ga Amerikanci zaspu nizom kaznenih mera, koje, navodno, uključuju blokiranje pristupa evropskim i američkim fondovima, vraćanje severa Kosova pod punu kontrolu Kfora, zamrzavanje članstva u međunarodnim organizacijama, te pasivnost prema nastojanjima Beograda da smanji broj država koje su priznale nezavisnost. Evropske diplomate su spisku packi dodale i suspenziju vizne liberalizacije.
Američki vojnici u Leposaviću, 2. juna 2023.
Osim ovih, Amerikanci su zapretili direktnim sankcijama protiv Kurtija i njegovog ministra policije Dželjalja Svečije, čija bi se imena mogla naći na crnoj listi ministarstva finansija SAD, kao osobe koje podrivaju bezbednost i razvoj demokratije na zapadnom Balkanu.
Pobuna protiv Amerike
Američku crnu listu smislila je administracija predsednika Džordža Buša još 2001. godine, kako bi se nekako zauzdali problemi na Balkanu nastali paralelnim albanskim pobunama u Makedoniji i na jugu Srbije. Vremenom, spisku su dodata imena iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske, mahom u vezi ratova koji su pratili raspad bivše Jugoslavije.
Brisanje sa ove liste je prilično složen postupak, pa je ime lidera albanske podružnice OVK i značajnog činioca svih makedonskih vlada od 2002. godine, Alija Ahmetija, tek pre šest godina na volšeban način iščezlo sa spiska nepoželjnih. Nekadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević se i 17 godina posle smrti nalazi na američkoj crnoj listi.
Jedan od ljudi zbog koje je ova lista i nastala, Daut Haradinaj, Kurtija je nazvao „lažnim patriotom“, pozivajući da ga „okonča pobunu protiv Sjedinjenih Država“ i „ozbiljno razmisli o ultimatumu“.
Gabrijel Eskobar
Rok do kojeg Kurti mora da se izjasni o američkim i evropskim zahtevima nije sasvim jasan, ali je za sada izvesno da će Gabrijel Eskobar o napretku dijaloga, ili ćorsokaku u koji se zaglavila čitava ova diplomatska gimnastika, izvestiti Belu kuću u petak. Negde u isto vreme, lidere EU će o Kurtijevom stavu izvestiti njihov izaslanik Miroslav Lajčak.
Zapadne diplomate tvrde da je nacrt kaznenih mera protiv Kurtija sastavljen na brzinu, jer Stejt department ni u jednom od brojnih kriznih scenarija nije predvideo da bi se teritorija na kojoj administracija u Vašingtonu ima veći uticaj nego u desetak sopstvenih saveznih država, mogla suprotstaviti američkim željama.
Prvo utakmica, pa onda Eskobar
„Zbunjeni smo zbog čega se sve ovo dešava? Odakle potiče ovaj nedostatak koordinacije, gde su nestali vizija i fleksibilnost i zbog čega se sprečava napredak?”, zapitao se Gabrijel Eskobar, pošto je u društvu evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka morao da sačeka kraj finala kosovskog fudbalskog kupa da bi se uopšte sastao sa Kurtijem. Kosovski premijer je Eskobara i Lajčaka ostavio da čekaju dok ne preda pehar fudbalerima Prištine, što je prilično bahat potez, kakav ni jedan zapadni diplomata nije doživeo za prethodnih četvrt veka pokušaja da se reši kosovska kriza.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, u Prištini 6. juna 2023.
Susret dvojice izaslanika i kosovskog premijera okončan je bez odgovora koje su Eskobar i Lajčak očekivali u Prištini, uz tek nekoliko maglovitih najava „otvorenosti” prema mogućnosti novih izbora, uz niz preduslova koje druga, u ovom slučaju srpska strana, mora prethodno da ispuni.
Ili kako je to kasnije objasnio Kurtijev savetnik, Elvis Hodža: „Narod bira premijere, izaslanike neko postavlja… Narod se ne potčinjava emisarima.”
Na Kurtijevog savetnika odmah su skočili čelnici dve najveće opozicione partije, Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova, koji su tokom prethodnih verbalnih obračuna kosovskog premijera i Amerikanaca ostajali po strani. Nazvali su ga „marksističko-lenjinističkim potomkom politike Envera Hodže“, tvrdeći da će se Priština i bez bunkera i bodiljikave žice kojima se Albanija svojevremeno ogradila od spoljnih uticaja, naći u ozbiljnoj političkoj izolaciji.
Gabrijel Eskobar, Aljbin Kurti i Miroslav Lajčak, 6. juna 2023.
Kosovski izbori
Do tog trenutka, čini se da se Kurtijeve političke snage nije plašio jedino nekadašnji komandant OVK i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji smatra da je vreme političkih eksperimenata nekadašnjeg studenskog lidera okončano.
Lider pokreta Samoopredeljenje se serijom neopreznih političkih poteza našao u prilično beznadežnoj poziciji, u kojoj ga svaki naredni potez može koštati podrške kosovskih Albanaca ili međunarodne zajednice.
„Ništa neće biti rešeno pritiscima ili sankcijama… Prevazići ćemo razlike. Naši odnosi sa SAD i EU su izvanredni. Izaslanici su došli zbog Srbije“, rekao je Kurti nekoliko časova pošto je kosovska predsednica Vjosa Osmani nove izbore na severu Kosova uslovila prikupljanjem potpisa 20 odsto glasača u te četiri opštine, odnosno u skladu sa tamošnjim izbornim zakonom.
Američki vojnici u Zvečanu, 2. juna 2023.
Iako pretnje američkih i evropskih diplomata liče na ultimatum, Kurti tvrdi da situacija nije došla do te tačke, već da je „ponudio bezbedan i održiv put“ za izlazak iz krize. „Nije mi uručen bilo kakav ultimatum“, rekao je Kurti. „Da, novi izbori – ali tek posle uspostavljanja vladavine prava i valjanih priprema za izbore.“
Kurti i Amerikanci
Retorika američkih diplomata najoštrija je još od 2014. godine, kada je tadašnja ambasadorka u Prištini Trejsi En Džejkobsen na albanskom jeziku tamošnjim liderima rekla „Mos e dhi punen“, odnosno „Ovo ne smete da zaserete“, pošto nisu uspevali da se dogovore o sastavu nove vlade.
Ova ambasadorka je ujedno bila i glavni razlog svađe Amerikanaca i Kurtijevog Samoopredeljenja, jer su je pristalice ovog pokreta tokom demonstracija godinu dana ranije ozbiljno povredile, nakon čega je usledila salva osuda iz Vašingtona.
Albanski protesti u Južnoj Mitrovici, 1. juna 2023.
Filip Riker je Kurtija je nazvao „klovnom koji želi da bude nasilan“, a drugačije mišljenje o njemu u to vreme nisu imali ni ostali američki zvaničnici, smatrajući ga za problematičnog kavgadžiju bez jasnog političkog koncepta i valjane podrške među Albancima.
Nedugo pošto ga je međunarodna zajednica precrtala sa spiska potencijalnih rešenja za nevolje koje su se gomilale u vrhu kosovskih vlasti, Kurti je na prvim izborima na kojima je Samoopredeljenje ozbiljno učestvovalo osvojio 12 odsto glasova i najavio skok u hijerarhiji na kosovskoj političkoj sceni. U novoj podeli političkih uloga, Samoopredeljenje se odlučilo za seriju žestokih akcija, koje su počele početkom oktobra 2015. godine, kada su Kurti i grupa poslanika njegove stranke bacili suzavac tokom sednice kosovskog parlamenta i izazvali dodatni gnev ionako nimalo im naklonjenih međunarodnih zvaničnika.
Pobunili su se i protiv Briselskog sporazuma i demarkacije sa Crnom Gorom, tražeći da vlada odustane od tih sporazuma. Priključio im se tada i šef Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je na zasedanjima komisije za demarkaciju mapama gađao šefa tog tela. Popularnost Samoopredeljenja nastavila je da raste.
Aljbin Kurti u Briselu, 2. maja 2023.
Amerikanci se smatraju najzaslužnijim što je prva Kurtijeva vlada iz 2020. godine trajala nepuna dva meseca, pre nego što joj je u parlamentu izglasano nepoverenje.
Godinu dana potom Kurti je još jednom ubedljivo pobedio na izborima i formirao novi kabinet, zaklinjući se da neće praviti nove kompromise u odnosima sa Beogradom, te da je plan koji je načinio nekadašnji finski predsednik Marti Ahtisari „krajnja cena” koju je spreman da plati za zapadnu podršku proglašenju nezavisnosti 2008. godine.
Dana, u godini u kojoj pokret Samoopredeljenje slavi punoletstvo, zapadni analitičari smatraju da se strategija lidera ove organizacije vezana za sever Kosova raspala, pa da će, hteo to ili ne, morati da popusti pod pritiskom Amerike. Ukoliko popusti, rizikuje da postane predmet ozbiljnih kritika kosovskih Albanaca, jer je protraćio kredit u Vašingtonu zbog dve godine dugog teranja inata. Ako, pak, ne pristane, Zapad bi mogao da ga izoluje iz svih budućih političkih kombinacija, kao što je to već jednom SAD učinio posle napada na Trejsi En Džejkobsen. Za skeptike, dodatni pritisak mogao bi dodatno da ojača Kurtijevu popularnost na Kosovu.
