U trenutnom razvoju tehnologije takozvani plug-in hibridi su se pokazali bar teoretski kao najbolja kombinacija solidne električne autonomije i praktičnosti standardnog SUS agregata.
Naime, većina plug-in modela ima mogućnost autonomnog kretanja samo na električnu energiju u rasponu od 30-60km sa jednim punjenjem baterije, čineći ga idealnim za potrebe u gradskim sredinama.
Dodatno, plug-in modeli dobijaju i solidne državne subvencije, što je priču činilo još idealnijom.
Ipak, praksa je pokazala da njihovi vlasnici vrlo retko koriste mogućnost električne mobilnosti i da tu „registraciju“ koriste kao masku za beneficije i vožnju po zelenim gradskim zonama.
U EU, plug-in vozila će biti kontrolisana i sankcionisana ukoliko se u zelenim zonama ne kreću isključivo na el.energiju
Razloga za zloupotrebu je više, od onih komercijalnih pa do tehničkih jer većina proizvođača lažno deklariše autonomiju pa korisnici zapravo ne mogu da ostvare zamišljeno kretanje.
Osim toga, problem su i vrlo slabi ugrađeni konverteri u samim vozilima koji su snage oko 3 kW i zahtevaju do 5 sati punjenja baterije od 13-15 kWh, čime je limitirana mogućnost kratkih dopuna baterija u šopingu za nastavak daljih 50-60 km.
Sve u svemu, počinju problemi u raju! Što se nas tiče, na sreću ili možda nesreću, još smo daleko od tih vozačkih muka.
Vrelegume.
