Nije više ni vijest da su se ploče vratile na velika vrata. Brojke to potvrđuju. Jer, iako slušamo muziku na telefonima, vinil se vratio i jači je nego ikad. Nostalgija ili ne, narednog vikenda u Beogradu ponovo proslava Dana gramofonskih ploča. Gost Beogradske hronike, Prljavi inspektor Blaža, čovek koji ih sluša i živi.
Od 2022. se prodaje više vinila nego CD-ova, a najprodavanini fizički format na svetu je ponovo ploča. U Americi prodaja vinila raste 17 godina zaredom.
Najskuplja ploča na svetu je Once Upon a Time in Shaolin grupe “Wu-Tang Clan”. Koštala je dva miliona dolara. I reč je o jednom jedinom primerku na svetu. Nakon što je zaplenjena biznismenu koji ju je kupio, ponovo je prodata za četiri miliona dolara.
Odmah iza nje je White Album „Bitlsa“. Prodat je za 790.000 dolara. Reč je o prvom primerku, nosi broj 1 i pripadao je Ringo Staru, bubnjaru grupe.
„Bitlsi“ su i dalje najprodavaniji bend svih vremena. Procenjuje je se da su prodali više od 600 miliona ploča širom sveta.
A najprodavaniji album u istoriji ploča je Triller Majkla Džeksona, više od 70 miliona primeraka. Najskuplji vrede i do 30 hiljada dolara, a reč je o potpisanim primercima.
Vinil ponovo u modi
Pucketanje igle, spuštanje ručice, okretanje ploče… Ovo je nekada bio rituali u svakom domu, u kom su voleli muziku.
„Meni je gramofon najdraži format za slušanje muzike i drago mi je što to danas otkrivaju i ove nove generacije. Koliko je danas lako samo kliknuti i slušati muziku, toliko je lepo uzeti ploču u ruke, otvoriti je, otpakovati, pogledati omot, staviti je na gramofon. Ako je stara, čuti malo i pucketanja, i slušati almbum od početka do kraja“, kaže Olga Kepčija, novinarka i urednica Radio Beograda 202.
Kako zvuči kada generacija Zed zavrti ploču na gramofonu starom pola veka?
„Moj prvi gramofon je bio ‘Travijata’, jedan stari mali gramofon. Onda, prva ploča koju sam zatekla po rođenju je bila jedna mala singlica Gabi Novak. Zvala se Gazi, gazi. Posle toga sam ja zavolela ploče, pa su mi kupili jedan RIZ-ov gramofon. Nakon toga su mi za odličan uspeh u školi poklonili jedan skuplji, ‘Tehniks’ gramofon, poklonili su mi roditelji i to je bio moj prvi susret sa ozbiljnijim gramofonom. Mislila sam prvo da je pokvaren, jer na kraju se nije zaustavljala igla“, seća se Olga Kepčija.
Tako je sa dobrim gramofonima, ne zaustavlja se igla sama na kraju ploče, već je to u našim rukama. Ponovo ih ima u prodavnicama.
Muzičari danas pesme plasiraju na muzičkim platformama, mrežama, ali i na pločama. Ponovo su u modi. Nekada su bile prestiž, onda masovne, pa zaboravljenje, a sada ih je trend vratio na police prodavnica, kao i gramofone.
Najskuplji model gramofona u prodaji košta više od 200.000 dinara, dok je najjeftiniji sedam hiljada.
„Cenu određuje proizvođač najviše. Ima tu još nekih dodatnih faktora, kao što su sve dodatne funkcije i izrada kućišta. Najviše se prodaje neki srednji rang, to je za neko kućno slušanje, nije profesionalno, a okvirna cena je između 30 i 50.000“, navodi Nikola Spasić.
Analogno i digitalno – ruku pod ruku. Moderni gramofoni imaju i USB priključke, tako da možete da ih punite, povežete na računar, telefon, tablet ili neki moćan zvučnik. Slušanje ploča dobilo je novu dimenziju.
Prljavi inspektor Blaža: Analogni zvuk pitomiji, ali mladi više vole nove ploče
Kolekcionar ploča, poznati kao Prljavi inspektor Blaža, kaže da ne postoji jednostavan odgovor na pitanje da li je bolji analogni ili digitalni zvuk.
„I jedno i drugo može, zašto da ne. Analogno je svakako malo pitomiji zvuk i malo je lepše. I svi volimo onaj zvuk ploče kao što pamtimo iz nekih vremena, ali današnja nova generacija koja kupuje, oni hoće ove nove ploče“, ističe Blaža.
Kako objašnjava, nova izdanja često dolaze u atraktivnom pakovanju i tehnički su unapređena, pa zvuče preciznije, ponekad čak i „digitalnije“. Ipak, kolekcionari posebno cene stara izdanja. U njegovoj kolekciji posebno mesto ima trostruki album grupe „Azra“ Ravno do dna, koji čuva već četiri decenije u gotovo idealnom stanju. Takve ploče, kaže, mogu dostići i značajnu vrednost na tržištu.
Iako poseduje veliki broj izdanja, jedna ploča za njega ima posebnu emotivnu vrednost. Reč je o albumu „Rolingstonsa“ Some Girls, koji mu je otac kupio, jer mu džeparac nije bio veliki. Taj trenutak, kako kaže, pamti kao jedan od najsrećnijih u životu.
Berza vinila na Danu ploča
Ponovni uspon vinila najvidljiviji je na berzama ploča, gde se okupljaju ljubitelji muzike svih generacija. Na događajima poput Dana gramofonskih ploča, koje organizuje Maskom Rekords, dolaze i mladi i stariji – od dvadesetogodišnjaka do ljudi u poznim godinama.
„Recimo, ova berza koju ćemo imati u subotu, 18. aprila, od 11 časova do 17, to je velika fešta ispred Maskom Rekordsa, a i na Terazijama takođe je događanje. Biće i di-džejevi koji puštaju sjajnu muziku, ali biće i velika berza. Posetioci donose ploče na prodaju ili razmenu, pa se tako, na primer, album Đorđa Balaševića Mojoj mami umesto matorske slike u izlogu može zameniti za izdanja grupa kao što su ‘Riblja čorba’, ‘Azra’, ‘Bijelo dugme’ ili ‘Atomsko sklonište'”, objašnjava Blaža.
Dodaje da je povratak gramofona u domove jedan od ključnih razloga za novu popularnost vinila. Savremeni uređaji često kombinuju klasičan zvuk sa modernim funkcijama, poput blututa, što omogućava povezivanje sa telefonom i slušanje muzike na različite načine.
Izdavači prate ovaj trend, pa klasična izdanja objavljuju u novim, vizuelno atraktivnim formama – poput vinila u boji. Tako se, pored muzike, kupuje i umetnički predmet.
Poseban značaj ovakvih događaja je, ipak, u atmosferi. Posetioci ne dolaze samo da kupe ploču koju traže, bilo da je reč o izdanjima „Pink Flojda“, Erika Kleptona ili grupe “Talking Heads”, već i da se druže i razmene iskustva. Upravo taj osećaj zajedništva, kako ističe Blaža, čini berzu ploča mestom gde se muzika doživljava na poseban način.
