Najpre smo saznali namere Brisela da u pregovaračka poglavlja sa Srbijom ubace Ohridski sporazum, ali to nije kraj zamislima Evropske unije
U najnovijim pokušajima da od Srbije izvuče priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, Evropska unija smislila je novu zamku, da Ohridski sporazum ugura u pristupne pregovore sa EU, uz prečicu Prištini za stolicu u UN. Istovremeno, kamen spoticanja i dalje će biti politika neuvođenja sankcija Rusiji.
Svi ovi zahtevi Beogradu isporučeni su kroz finalni nacrt zaključaka za ovonedeljni samit Evropskog saveta o kome su juče raspravljali ministri za evropska pitanja u Briselu.
Namere EU da se u pregovaračko poglavlje uključi i dijalog Beograda i Prištine, otkrio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da je cilj da se kompletno uz saglasnost Srbije prihvati taj sporazum, sa svim delovima koje je naša strana odbila.
“Da se uključe i delovi koji se odnose na UN, da to bude deo poglavlja, a onda da vam donesu poseban izveštaj EU koji proslede UN. Ne moraju čak ni da nas pitaju za to. A, nelogično je da nas ne pitaju, ali mogu da nas ne pitaju. Potom taj dokument postaje deo dokumentacije UN posle čega mnoge druge zemlje mogu da se pozivaju na taj dokument. Pošto ću ja na tako nešto unapred da upozorim UN, da je to nemoguće i da ne sme tako da se radi, oni će da kažu, e imate Vučića, on nam pravi problem, ali rešite to vi”, rekao je predsednik Srbije.
Prema dokumentu Evropskog saveta od Srbije i tzv. Kosova se traži da bez odlaganja i preduslova ispune sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj primeni. Istovremeno, poziva se Evropska komisija i visoki predstavnik da do kraja januara 2024. godine “predloži izmene i dopune merila za poglavlje 35 iz pristupnih pregovora sa Srbijom”.
Izričito se navodi da će ukupan tempo pristupnih pregovora naše zemlje zavisiti od napretka u vladavini prava, ali i u normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom.
“EU poziva Srbiju i Kosovo da bez odlaganja ispune sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj primeni, uključujući Zajednicu opština sa srpskom većinom”, navodi se u zaključcima Evropskog saveta.
“Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski su uslovi na evropskom putu za obe strane, koje rizikuju da propuste značajne prilike ako ne bude napretka”, piše u dokumentu.
Od Srbije se takođe, očekuje da se s dobrim namerama uključi u dijalog koji vodi EU “u duhu kompromisa za postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma sa tzv. Kosovom, normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom – bez odlaganja”.
“Savet očekuje da Srbija i Kosovo nađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova. Obe strane moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija”, navodi Savet.
Pozdravlja se to što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući i “javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na izborima na severu Kosova”, a traži se i da podstakne Srbe da se vrate u institucije.
Osim odnosa sa Prištinom, tema je bilo i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući “restriktivne mere prema Rusiji i Belorusiji, kao pitanje najvećeg prioriteta”.
Očekuje se da se vlasti Srbije uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i ponovno naglašava potreba da u potpunosti ispunimo obavezu usklađivanja sa viznom politikom EU.
Diplomata Zoran Milivojević ukazuje na to da ovaj izveštaj kao i prethodni Evropske komisije, oslikava interes zapadnih centara moći, ali d asu dve novine uočljive.
Jedna je, kako objašnjava, predlog da se Ohridski sporazum uvrsti u poglavlje 35,a druga, da se ponovo pojačavaju pritisci da Srbija uvede sankcije Rusiji i da se to kvalifikuje kao najveći prioritet.
“Sada je definitivno ogoljeno da je uslov za ulazak Srbije u EU, priznanje nezavisnosti Kosova, jer kompletan Ohridski sporazum u osnovi znači defakto priznanje, odnosno članovi 1,2 i 4”, navodi Milivojević.
“U članu jedan se govori o dobrosusedskim odnosima uz priznavanje simbola, u drugom se govori o poštovanju principa povelje UN, samoopredeljenja i nemešanja u unutrašnje poslove, a u 4 je tema pristup međunarodnim organizacijama. Prema tome, jasno je da je Ohridski sporazum za nas prihvatljivim samo kao platforma za danje razgovore o normalizaciji, uz rezerve i crvene linije koje je srpska strana već iznela”, zaključuje Milivojević.
