Vještačka inteligencija sve više ulazi u naš svakodnevni život i mnogi ljudi je koriste čak i za najobičnije odluke.
U svetu filma, kako domaćem, tako i stranom, vekovima se raspravlja o tome koji naslovi zaslužuju status remek-dela, a koji polako padaju u zaborav.
Često se diskutuje šta zapravo čini jedan film kvalitetnim, da li je to scenario, režija, gluma ili kombinacija svega navedenog.
Odlučili smo da pitamo veštačku inteligenciju koji srpski film smatra najboljim, radoznalo iščekujući njen odgovor.
Sudeći da srpska kinematografija obiluje kvalitetnim filmovima, ovaj odgovor nas nije iznenadio.
“Ako moram da izaberem samo jedan, moj izbor bi bio “Ko to tamo peva” iz 1980. godine, u režiji Slobodana Šijana. Ovaj film u svojoj sat i po minutaži kombinuje humor, tugu, apsurd i društvenu kritiku i pritom priča univerzalnu priču o ljudskim slabostima i sudbini. Iako je snimljen pre više od četiri decenije i dalje zvuči savremeno, a replike iz njega postale su deo srpskog naroda”, glasio je odgovor veštačke inteligencije.
Svakako mislimo da je veštačka inteligencija uspela u svojoj proceni. Kvalitet filma najbolje se očituje kroz njegovu priču, glumačke izvedbe, režiju i trajni uticaj na publiku. “Ko to tamo peva” ne samo da je klasik srpske kinematografije, već i dokaz da film može istovremeno biti zabavan, poučan i kulturno značajan.
Informer.rs
