U pisanoj belešci na francuskom, Dikens opisuje kako njegov prijatelj, umetnik, radi na dramatičnom prikazu smrti dramskog pisca Molijera (Žan-Baptist Poklen), ali želi da ima više informacija kako bi umetničko delo bilo što preciznije. Iako Dikens nije imenovao umetnika, to je najverovatnije bio jedan od njegovih prijatelja, Čarls Robert Lesli ili Vilijam Frit, dva viktorijanska narativna slikara, koji su oslikavali druge aspekte rada francuskog dramskog pisca.
Lion Litvak, Dikensov stipendista na Kraljičinom univerzitetu Belfast, ukazao je na to da bi nestala slika mogla da vredi “stotine hiljada evra”, s obzirom na povezanost sa autorom.
“Lesli i Frit slikali su scene iz Molijerovih dela, i obojica su, očigledno, kandidati. Međutim, nema zapisa o slici smrti dramskog pisca u njihovim katalozima ili u zapisima izložbi Kraljevske akademije za 1849. i 1850. godinu”, rekao je Litvak. Dikens je bio poznati pisac kada je 25. avgusta 1848. poslao pismo svom prijatelju Fransoi Regnijeu, glumcu.
Dikens je objavio “Olivera Tvista” i “Božićnu pesmu” i upravo je trebalo da počne rad na “Dejvidu Koperfildu”.
“Moj dragi Regnije. Jedan od mojih prijatelja – poznati slikar – napraviće sliku Molijerove smrti, u vezi sa kojom ima ideju da predstavi celokupno dramsko delo koje ispunjava različite uloge u pozorištu, povodom poslednje večeri javnog života ovog izuzetnog čoveka”, napisao je Dikens.
Molijer, čije su drame u 17. veku bile predložak za modernu francusku komediju, srušio se na sceni 17. februara 1673. dok je izvodio svoju poslednju dramu “Uobraženi bolesnik”. Brzo je odvezen kući, ali je nedugo zatim umro. Dikens je rekao da će njegov prijatelj naslikati Molijera na samrtnoj postelji “okružen svima iz pozorišta, sa sve kostimima, baš kao na predstavi”.
U pismu, koje je procenjeno da će dostići cenu od 4.500 dolara kada se pojavi na aukciji u Njujorku 10. maja, dalje piše: “Moj dobri čoveče, niko ne razume genija Molijera kao ti, i nema nikoga, verujem, ko je bolje upoznat sa tom temom. Molim vas, reci mi da li postoje knjige ili portreti koji se mogu naći u Engleskoj kojima se može verovati”.
Litvak, koji je potvrdio autentičnost pisma kao urednik projekta “Pisma Čarlsa Dikensa”, rekao je da će slika verovatno “zvrjati na nečijem zidu u kući, neprepoznata”.
“Slike se gube vremenom. Pismo je dovoljno konkretno o tome da se vidi šta neimenovani umetnik traži, tako da smatram da je slika napravljena”, poručio je Litvak. On je dodao da je Dikens očigledno bio samouvereni poznavalac francuskog jezika.
“Pismo je zanimljiva demonstracija autorovog vladanja francuskim jezikom, koje je bilo prilično dobro, iako je pogrešio neke stvari – posebno oko određivanja akcenta. Očigledno je bolje govorio francuski, nego što ga je pisao”, istakao je Litvak.
“Dikens je često odlazio u Francusku, a iznajmio je kuću u Kondetu, u blizini grada Bulonj, to mu je bilo ‘ljubavno gnezdo’ za njega i ljubavnicu Elen Ternan. Navodno, ona je tamo rodila dete, koje je preminulo nedugo nakon porođaja”, kazao je Litvak. Nije poznato da je Dikens komentarisao gotovu sliku, iako je umeo da bude žestoki likovni kritičar.
