Frank Elstner (81) odlučno drži reket za stoni tenis. Bivši voditelj popularnog nemačkog TV šoua „Wetten, dass..?“ deluje pomalo nesigurno, ali na oku drži cilj: suprotnu stranu stola.
„Za mene nije važno ko će pobediti“, sa smeškom otkriva ovaj popularni voditelj i osvrće se oko sebe: „Kad pogledam konkurenciju, vidim da uopšte nemam šanse.“
Igra protiv bolesti
Ljudi različite dobi iz 15 zemalja okupili su se u Diseldorfu kako bi igrali protiv zajedničkog neprijatelja: Parkinsonove bolesti.
Osim Elstnera, još 199 osoba koje boluju od Parkinsonove bolesti učestvovalo je na najvećem nemačkom turniru u stonom tenisu koji organizuje dobrovoljno udruženje PingPongParkinson u Diseldorfu.
„Kad od lekara dobijete ovu dijagnozu, imate dve mogućnosti. Ili očajavate ili se borite. Odlučio sam da se borim“, kaže televizijski veteran Elstner.
Jedna opcija je igranje stonog tenisa. Ali kako sport može pomoći kod bolesti koja oštećuje nervne ćelije u mozgu?
Prema Georgu Eberzbahu, glavnom lekaru Parkinsonovog centra Belic-Hajlšteten u Brandenburgu, mnogi simptomi – poput drhtanja mišića, ukočenosti ili nedostatka kretanja – mogu se dobro tretirati lekovima.
Do sada, međutim, nije pošlo za rukom da se bolest potpuno zaustavi. Stoga je važno usporiti njeno napredovanje. Upravo bi tu trebalo da pomogne igranje stonog tenisa – o tome je do sada napravljeno malo znanstvenih studija.
Kretanje i društvo
Prema Eberzbahu, stoni tenis, slično plesu ili boksu, traži pokrete koji inače više nisu mogući obolelima od Parkinsonove bolesti u svakodnevnom životu.
Uz to, tu je i trening izdržljivosti, koncentracije i brzine reakcije te iskustvo zajedništva pri igranju u grupi, čime se takođe suzbijaju simptomi bolesti.
„Naše ispitivanje je pokazalo da mnogi igrači smatraju da im pomaže sposobnost koncentracije i fine motoričke veštine za stolom“, objašnjava Timo Klajn-Setebir, šef odeljenja za istraživanje stonog tenisa na sportskom univerzitetu u Kelnu.
„Možete golim okom primetiti da mnogi igrači manje drhte tokom nadigravanja i da su njihove motoričke veštine tečnije“, kaže ovaj naučnik.
Dodaje da mnogi pacijenti s Parkinsonovom bolešću navode da im je potrebno manje lekova ako redovno igraju stoni tenis.
U to je uverena i Hajke Šofen, koja učestvuje na turniru. Kaže, ne samo da joj ping-pong ublažava simptome, već je i čuva od samoće. Kad je čula svoju dijagnozu, najpre je bila usamljena, sve dok nije upoznala Torstena Bomhuiza koji pati od iste bolesti.
I bolesni mogu da vežbaju
Bomhuiz se u to vreme upravo vratio iz Njujorka s naslovom svetskog prvaka. Tamo je 2019. učestvovao na prvom svetskom prvenstvu u stonom tenisu za obolele od Parkinsonove bolesti. Osim titule, kući u Nemačku doneo je i koncept.
Početkom 2020. je sa drugima osnovao udruženje PingPongParkinson. Danas ono broji preko 1.100 članova na 170 lokacija, a trend je u porastu.
„Cilj nije da igramo jedni protiv drugih, nego da pokušamo da zajedno održimo lopticu u igri“, objašnjava Bomhuiz. Kaže, trening nije dobar samo za kondiciju, nego je i platforma za samopomoć i razgovor. Međutim nedostaje podrške i finansija.
U dvorani u Diseldorfu raste uzbuđenje. Frank Elstner sada igra mnogo opuštenije. Ako promaši, ne nervira se. „Želim da dam primer“, kaže on: „Ljudi, vežbajte kad ste bolesni!“
