Razgovor je počeo u šaljivom tonu, pričom o telefonima koji umeju da zazvone u najnepovoljnijem trenutku, ali je ubrzo stigao do detinjstva, porodičnih gubitaka, života u domu za ratnu siročad, odrastanja na selu i perioda kada je kao mladić spavao na Kalemegdanu i železničkoj stanici.
Petar Božović je govorio i o svom glumačkom putu, o tome kako je dobijao uloge, saradnji sa Živkom Nikolićem, filmovima Lepota poroka , U ime naroda i Leptirica , seriji „Više od igre“, monodramama po tekstovima Matije Bećkovića, ali i o nagradama, među kojima je i Karađorđeva zvezda prvog stepena.
„Posledice rata na porodicu se vuku toliko dugo“.
Božović je govorio o porodičnoj istoriji i posledicama rata koje su, kako je rekao, obeležile njegovo detinjstvo i život. Njegov otac bio je podoficir i nakon povratka iz nemačkog logora završio je na Golom otoku. Na Golom otoku bio je i njegov stric, kao i drugi članovi porodice.
„A shvatio sam da, u stvari, u ratu je lakše: ili pogineš, ili preživiš sa nekom ranom ili nešto, i na tome se završi. A posledice rata na porodicu i ostalo, one se vuku toliko dugo da je to neumesno, stvarno“, rekao je Božović.
Posle smrti majke, koje se, kako je rekao, ne seća, Božović je sa bratom dospeo u dom za ratnu siročad na Senjaku. Odatle su ga uzele baka i njena sestra, koju su svi zvali tetka Vida, i odvele ga u selo Bablja kod Kolašina.
Upravo taj period pamti kao jedan od najlepših delova svog detinjstva.
„Tu proživim najlepše vreme, i tu doživim i školu, ne samo osnovnu do sedmog razreda, nego i vaspitanje kakvog više nema, nažalost“, ispričao je glumac.
Tetka Vida, prema njegovom svedočenju, imala je petoricu braće, a njen život bio je obeležen ratovima i gubicima. Kako je Božović govorio, tokom različitih ratova njena braća su ginula, a ona je podizala decu.
Ta porodična istorija, kao i život na selu, snažno su uticali na njegovo formiranje.
Izvor: rts
