Pešić je na početku razgovora govorio o tome kako bi Srbija trebalo da promeni metodiku.
“Šta je nas dovelo do toga, što kaže profesor, mi smo i dalje zemlja košarke, makar smatramo da jesmo. Mi nismo izmislili košarku, ali nismo ni kopirali. Puno smo učinili i to što smo učili znali smo da u pravom momentu primenimo. Ta naša kreativnost je jedinistvena u svetu. Kako biti na pravom koloseku u budućnosti. Želim da kažem mi moramo i dalje kući, bez obzira na medalje, nekako smo se uljuljkali, pa smatramo da smo mi, inače smatramo da smo nebeski narod, ali kada izađeš iz Srbije i kada živiš napolju, onda vidiš da i drugi rade, i da nam to ne smeta”, rekao je Pešić i dodao:
“Moramo da razumemo da neko, nešto, bolje radi od nas. To mi ne moramo da priznamo, ali da znamo da neko radi bolje i da nam to ne smeta, već naprotiv. Uspešni ljudi, treneri, su oni koji su spremni da uče. To je pravi put da budeš bolji”.
Pešić je govorio i popularizaciji košarke.
“Popularnost košarke u Srbiji nikada nije bila veća, pod time podrazumevam interesovanje. Košarka je postala, u čitavom svetu globalni sport, kao fudbal. Ne postoji nijedna država na svetu gde se košarka ne igra. Da li je razlog te popularnost NBA, toliko nam se približio, pa možemo da gledamo svaku utakmicu. Vrlo je interesantno da tu popularnost košarke ne prati potencijal, popularnost se povećava iz dana u dan, a potencijali nam se smanjuju. Kada govorim o potencijalima… smanjili smo se kao država, nismo više Jugoslavija.”
“Organizacija mora da bude mnogo bolja, da pronalazimo nove puteve, da se postavimo na kolosek u smislu organizacije.”
Pešić je zatim pričao o četiri stuba košarke.
“Nije ovo nikakva kritika, nego jednostavno vremena donose nove izazove, puno puta sam govorio o tome. Košarkaški teren ili košarka, ona stoji na četiri stuba, četiri noge – to je selekcija, drugi stub je metodika, treća je sistem takmičenja, a četvrta pravila igre. Razmrdali se jedna ili padne li jedna noga, teren ne postoji. Teško ga je vratiti. Šta to znači? To znači da selekcija, govorim za vrhunski sport, ne govorim o dečacima i devojčicama koji žele da igraju košarku, već o onima koji mogu i znaju da igraju, to je ciljna grupa”, rekao je Pešić.
“Talenat nije sreća, zašto nije? Te talente, ako ne prati radi, od sreće može da postane nesreća. Vrlo je kratak put od sreće do nesreće. Zato i kažem, mi treba da tražimo neke nove puteve. Možda ovde ima od prisutnih koji mogu da kažu: “Pogledaj selektore kako ste izgubili od Italije? Što nisi pustio Jokića da igra 40 minuta, pa da umre na terenu?“. Ovo nije tema danas da razgovaramo o rezultatima, to smo već dobili. U Srbiji imamo mnoge koji brinu tuđu brigu, ti iz medija, koje smo i pozvali ovde. ’Ajde da malo razgovaramo o košarci, da se složimo ili ne složimo“, dodao je.
