Pa evo par ideja za razgovor:
Da li znate sopstvenu decu dublje od njihovih ocena, broja golova ili koševa koji su eventualno postigli na treningu ili utakmicama?
Ili brzinom kojom su preplivali bazen na 100 metara kraul?
Da li znate koja im je omiljena boja? Omiljeno godišnje doba?
Da li znate šta ih plaši trenutno najviše? Čemu se najviše raduju?
Da li znate kakve snove su sanjali ove ili proteklih noći?
Da li ste ih ikada pitali:
Šta te čini najsrećnijim? Najtužnijim?
Kako si se danas osećao u školi?
Kojim rečima bi opisao danasnji dan?
Koji ti je omiljeni predmet i zašto?
Koja ti je omiljen nastavnik/profesor i zašto?
O čemu maštaš najviše u poslednje vreme?
Ima li neka osoba kojoj se diviš? Ako da, zbog čega?
Da li ti je žao zbog nečega danas ili ovih dana?
Ako bi nešto promenio/uradio drugačije šta bi to bilo? Zašto?
Šta bi najradije radio danas/ovih dana?
Ima li nešto što te brine danas/ovih dana?
Zašto (ne) voliš ovu emisiju? Ovaj film? Ovu video igru? Knjigu?
Kako voliš da se odmaraš?
O čemu najviše razmišljaš danas/ovih dana?
Kako se osećaš danas/ovih dana?
Zašto voliš da se družiš sa…, a ne voliš sa…?
Da li ti je potrebna neka pomoć danas?
Ima li nešto što bi voleo da mi kažeš, a nisi se još usudio?
Ova pitanja važe svaki dan, ne samo u tragičnim situacijama poput onih od srede. Kada pričate sa njima i pitate ovo, to treba da radite brižno, nežno, da zaista osete da vas interesuju odgovori, da mogu da budu iskreni sa njima, a ne kao da su se našli na optuženičkoj klupi. I naravno da nećete sve to pitati svakog dana.
Verujem da veliku većinu onih koji su sada roditelji, niko nije pitao ovakve stvari kada su bili deca. Ali, ako ne znate odgovore na ova pitanja, onda vi stvarno ne poznajete sopstvenu decu.
I ne zaboravite – roditelj niste samo zato što ste obezbedili detetu hranu, odeću i krov nad glavom. To imaju i deca u sirotištu.
