Poslije poraza od Mege, košarkaši Partizana će pokušati da u majstorici 30. maja obezbjede plasman u finale Superlige, gde već čeka Crvena zvezda. Kako (ne) igraju, kao da bi što pre da završe sa klupskim obavezama, a ne da je u pitanju borba za šampionski pehar KLS.
Bez timske energetske vrednosti, srčanosti, ambicije, igre (u odbrani), sa izuzetkom, koliko, toliko prvog poluvremena, prilično razočaravajuće. Ne samo zbog neuspeha u drugoj utakmici polufinala, već slike (pro)padanja još od završnice regionalnog takmičenja. A tačka kao da nije stavljena ni posle bolnih 3:0 od večitog rivala u finalu ABA lige.
Crno – beli sve manje liče na sebe, a sve više na grupu onih koji nemaju želje za ozbiljno – profesionalnim pristupom. Kao da bi što brže da 2023/24 gurnu u neku fioku, pa od jeseni neka druga (bolja) izdanja.
Besna reakcija Željka Obradovića, nakon „ćuške“ malog-velikog kluba, kako glasi reklamni slogan Mege, generalno ima uporište u sferi uticaja, odnosa, interesa, prevlasti u KLS, ali je „pala“ u nevreme dezorjentacije sopstvenog tima.
Trofejni stručnjak ima pravo da bude pogođen rečnikom i ponašanjem (pojedinih) sudija, ali pomenute persone nisu sigurno iskreirale onakvu anemiju ekipe iz Humske. Takvu da nisu pomagale ni brojne izmene petorki, ni tajm auti, ni dovikivanje sa aut linije, ili „mirno“ povremeno sedanje na klupu poput poruke: “Ma, radite šta znate…“
TC (ni)je prostor za KLS
Mega već šest godina, završnice Košarkaške lige Srbije, igra u svom Trenažnom centru, koji od tragične smrti nekadašnjeg trenera, nosi naziv „Dejan Milojević“. Sasvim solidna sala za treninge, u par navrata, na taj način ju je koristila i seniorska reprezentacija, ili su mlađe reprezentativne kategorije igrale prijateljske utakmice.
Uprkos korektnoj organizaciji, simboličnog kapaciteta za najviše 300 posetilaca, bez mesta za predstavnike medija i zasebne prostorije za pres konferencije, nije prostor za mečeve ovakvog ranga. Megi ne pada na pamet da plej of ili ligaške ABA mečeve igra u beogradskom naselju Braća Jerković, već u Hali sportova „Ranko Žeravica“. Kako menadžmentu KLS ne padne na pamet da prekine sa aminovanjem da se igra u nešto većoj, dobro opremljenoj fiskulturnoj sali…
Ali, nije lako glasno reći, a još teže objasniti, zašto su crno – beli već dugo van igre, čak i onda kada je rezultat bio pozitivan. Ili diskutovati o izdanjima pojedinaca (nosioca), koji su samo bleda senka viđenog protekle sezone. Pa, zašto prolaze kao bosi po trnju u egal završnicama. Viđeno i u ponedeljak uveče, kada je u poslednjih 50-tak sekundi, propušteno bar da se izvuče produžetak…
Obradović može da bude nezadovoljan klupskim i ličnim tretmanom službenih lica u ABA i KLS, a još više kako njegovi izabranici „izgledaju“ na terenu.
Protiv Mege, kao da ih nije bilo od sredine trećeg perioda, odnosno nisu „očima verovali“ da se rival neće tek tako, sam od sebe predati. Nije ih bilo ni da barem promaknu kroz oficijalni ulaz/izlaz. Kao da su u zemlju propali. Tamo bi trebalo da se nađu s vremena na vreme, da shvate koliko nekad malo pruže u odnosu na realne mogućnosti. A od minut (novinarske) priče beže i kada pobedom pokriju sve rupice… Brzi, nema šta, kao ponekad na parketu.
Sport.klub.rs
