Srbiju u narednih 48 sati čekaju dva velika izazova, podsećaju mediji.
Prvo, danas će Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasati o prijemu tzv. Kosova u tu instituciju pred konačnu odluku Komiteta ministara 16. Maja, a drugo, u sredu će prema najavama biti predstavljen Nacrt rezolucije o Srebrenici u UN o kojoj će početkom maja glasati članice UN.
Analitičari smatraju da su pred Srbijom teški izazovi, ali da prostora za borbu, ipak, postoji.
Da bi Priština danas preskočila pretposlednji stepenik ka ulasku u Savet Evrope potrebno je da glasa dve trećine poslanika Parlamentarne skupštine SE
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe za “Blic” da su “sve prognoze da će tzv. Kosovo u utorak dobiti zeleno svetlo na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope”.
“Ipak, Komitet ministara je taj koji daje pečat i doneće definitivnu odluku 16. maja o tome da li će Kosovo ući u Savet Evrope što ostavlja određeni, istina ograničeni, prostor Srbiji za lobiranje. Recimo, neke države koje priznaju Kosovo neće glasati za ulazak u Savet Evrope. Primer za to je Mađarska”, navodi Subotić.
Priština je najavila da će Vlada tzv. Kosova do 10. maja poslati statut ZSO Ustavnom sudu. Subotić smatra da je to “samo izgovor Prištine da dobije zeleno svetlo za ulazak u Savet Evrope i od Komiteta ministra”.
“Priština će se vaditi da je pravosuđe nezavisno i da sve mora da prođe pravnu proceduru. Ne znamo koji će krajnji ishod biti, ako gledamo samo crno-belo ko priznaje, a ko ne priznaje Kosovo, oni imaju brojke. Ali imali su brojke i prošle godine pa nije izglasan prijem Kosova u Savet Evrope. Biće puno lobiranja, mnoge zemlje su svesne značaja ZSO i to bi mogao da bude uslov ulaska Kosova u Savet Evrope”, navodi Subotić.
U sredu će biti podjednako težak dan za Srbiju pošto će na zatvorenom sastanku u UN biti predstavljen Nacrt rezolucije o Srebrenici kojom se, prema najavama, 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
U nacrtu rezolucije traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici i podstiču članice UN da sačuvaju utvrđene činjenice i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, kako bi se “sprečio revizionizam i genocid u budućnosti”, piše “Radio Slobodna Evropa”.
O konačnoj rezoluciji o Srebrenici zemlje članice UN-a mogle bi se izjašnjavati na sednici Generalne skupštine UN-a početkom maja.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da će Rezolucija o Srebrenici biti nalik sličnim dokumentima koje su već usvajani u Ujedinjenim nacijama.
“Ta rezolucija će kao i sve druge imati više moralno-političku nego pravnu težinu. Može se očekivati slična rezolucija kao u vezi sa genocidom u Ruandi i da se, na primer 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici”, kaže za “Blic” Popov.
On misli da će rezolucija o Srebrenici najverovatnije biti izglasana u UN.
“Nemačka ne bi pokretala tu inicijativu da ne može da prođe u UN. Iako ima država članica koje nisu priznale Kosovo to ne znači da će one bezrezervno glasati i protiv Rezolucije o Srebrenici. Reč je uglavnom o malim državama koje su zavisne od velikih sila”, zaključuje Popov.
S druge strane, Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike, izjavio je da je sam “čin glasanja za rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN doveden do apsurda” jer, kako je objasnio, “ako bude bilo prisutno 100 zemalja, a glasaju samo tri i rezultat bude dva prema jedan, taj rezultat se usvaja”.
