Multimilijarder je dugo sanjao da redizajnira svet prema sopstvenoj ekstremnoj slici.
Ako Elon Musk, multimilijarder, tehnološki mogul – i još nešto i u najmanju ruku diskutabilno, da primetimo – uspe u svom planu da vrati Donalda Trampa u Belu kuću na izborima u novembru, to će biti trenutak koji bi mogao da dozvoli njegovu svoje, ono što on smatra superinteligencijom, veze sa najmoćnijim aparatom na planeti, vladom SAD – da ne pominjemo poslovnu priliku veka.
Kako se navodi u analizi The Atlantic-a, Mask je dugo sanjao da redizajnira svet prema sopstvenoj ekstremnoj slici, a Tramp je u tom smislu možda samo njegov „trojanski konj“.
I mnogi drugi giganti iz Silicijumske doline su se vezali za Trampa, ali Mask je taj – kako piše Frenklin Foer, novinar i autor nekoliko knjiga, uključujući “Svet bez uma: egzistencijalna pretnja velike tehnologije” za The Atlantic visoka tehnologija) – koji je spreman da živi ekstremnu tehno-autoritarnu fantaziju. Svojim uticajem, navodi autor, želi da osvoji zemlju, a ne samo da se obogati, dok Foer ukazuje na njegov isprepleteni odnos sa Trampom i ističe da je Tramp posebno pozvao Maska da učestvuje u vladi da igra ulogu šefa. inženjer“, onaj koji će američku državu, a time i američki život, redizajnirati po svom liku.
Maskova potraga za ovim snom očigledno prevazilazi hobi milijardera, posebno s obzirom na ličnu pažnju koju posvećuje i finansijska sredstva koja ulaže u kampanju bivšeg predsednika, navodi Foer. Prema The Nev Iork Times-u, Musk se preselio u Pensilvaniju da nadgleda Trampove poteze na terenu. Odnosno, kako ističe Foer, Musk je taj koji upravlja infrastrukturom koja će birače dovesti na birališta (Mask je najavio da će svaki dan deliti milion dolara registrovanim biračima u ključnim državama, što je odmah privuklo pažnju izbora stručnjaci za pravo, od kojih su neki odmah upozorili da bi to moglo da krši zakone koji zabranjuju da se plaćaju registracije, kako je pisao CNN, op.a.).
„Tramp je Maskov san“
Za ove svrhe, vlasnik Tesla, SpaceKs i Ks angažovao je vrhunske talente iz svojih kompanija, a navodno planira da na to potroši 500 miliona dolara. To ne uključuje kako je društvenu mrežu Ks, poznatu kao Tviter pre svog preuzimanja, pretvorio u neformalno sredstvo kampanje.
Musk je počeo kao skeptik kada je Tramp u pitanju, a zapravo je bio pristalica konzervativnog guvernera američke države Floride Rona DeSantisa (koji je neko vreme predstavljao ozbiljnu pretnju Trampu na putu ka republikanskoj predsedničkoj nominaciji ( op.a. Mask je postao nepokolebljivi pristalica Trampovog (tvrdog) pokreta MAGA. Čini se da je njegov stav prema Trampu sličan njegovom pogledu na veštačku inteligenciju – s jedne strane, veštačka inteligencija bi mogla da kulminira uništenjem. humanost je, pak, neizbežna, a ako je upregne briljantni inženjer, ona poseduje veličanstven, možda i spasonosni potencijal, kako autor navodi.
Maskova javna naklonost Trampu počinje, gotovo sigurno, njegovim praktičnim razumevanjem ekonomskih interesa — njegovih sopstvenih. Kao i mnogi drugi milijarderi eksponenti libertarijanizma, on je vladu pretvorio u spektakularan profitni centar, piše Foer. Njegova kompanija SpaceKs oslanja se na ugovore sa vladinim agencijama i Pentagonom. Takođe je preuzeo neke od NASA-inih osnovnih funkcija. Njegova kompanija Tesla napreduje zahvaljujući vladinim poreskim olakšicama za električna vozila i subvencijama za svoju mrežu stanica za punjenje. Kako je izračunao Politiko, ove dve kompanije su dobile 15 milijardi dolara saveznih ugovora.
Međutim, kako stoji, ovo je samo njegov sporedni poslovni plan. Prema The Vall Street Journalu, SpaceKs dizajnira niz novih proizvoda imajući na umu „kupce nacionalne bezbednosti“. Musk je tek počeo da iskorištava gotovinski potencijal vlade, a Tramp je ostvarenje sna za svoj plan – ili dar od Boga. On nagrađuje lojaliste, bilo da se radi o stranim liderima koji kleče pred njim ili moliteljima koji organizuju događaje u njegovim odmaralištima. Tamo gde bi druge predsednike sputavale neke norme, Tramp bi ravnodušno slegao ramenima. Tokom svog prvog mandata shvatio je da ga njegova stranka nikada neće kazniti za njegove prestupe.
Vlast u rukama „genija” kao najpoželjnijeg društvenog poretka
U topografiji ‘Tramplenda’, koja se polako razvija, niko od njegovih pristalica, finansijera ili prijatelja nema para da se poredi sa Maskom. Ako Tramp pobedi, to će verovatno biti sa malom razlikom, što se onda može pripisati izlaznosti, što znači da Mask, navodi autor, može da se pohvali i istakne kao jedini i ključni faktor izbornog uspeha Donalda Trampa.
Nije teško zamisliti da će Musk iskoristiti ovaj savez. Tramp je već najavio da će ga postaviti na čelo komisije za procenu efikasnosti vlade. Ili, „trampovskim“ jezikom, Mask će biti „sekretar za smanjenje troškova“. SpaceKs je šablon – Musk će se zalagati za privatizaciju vlade, ostavljajući vladine poslove preduzetnicima i veštim tehnolozima. To znači da će njegove kompanije imati još više mogućnosti da dobiju ogromne ugovore. Dakle, zaključuje Foer, kada se Tramp hvali da će Musk poslati raketu na Mars tokom svoje administracije, on ne predviđa ponavljanje programa Apolo (NASA-in program koji je čoveka odveo na Mesec). On predviđa da će SpaceKs unovčiti jedan od najvećih čekova koje je ikada napisala američka vlada. Foer ističe da govori o tome da najbogatiji čovek na svetu postane još bogatiji.
Naravno, ovo bi moglo biti samo predizborna pompa i priča za glasače, ali je u potpunosti u skladu sa ostatkom desničarske agende za Trampov drugi mandat, koji uključuje demontažu savezne vlade — eliminisanje delova politički neutralne državne službe i čitavih resora i agencije. To je upravo ona vrsta velike promene koja odgovara načinu na koji Musk vidi svoje mesto u ljudskoj istoriji, kaže autor.
Ovo nije standardni slučaj oligarhije – to je, upozorava novinar Atlantika, apoteoza egoizma i socijalnog darvinizma utkana u težnju Silicijumske doline za monopolom, odnosno osećaj da je koncentracija moći u rukama „genijala“ najveća poželjan društveni poredak. Kao što je Peter Thiel (američki milijarder, biznismen i politički aktivista, suosnivač PaiPal-a i prvi spoljni investitor u Fejsbuk) jednom rekao: „Konkurencija je za gubitnike“ (on je takođe, primećuje Foer, otvoreno priznao da „više ne verujem da sloboda i konektivna demokratija“.) U ovom pogledu na svet ograničenja moći su i za gubitnike.
„Mask je najstrašniji rizik od Trampovog drugog mandata“
Sa svojim vladinim ugovorima – i svojim insajderskim uticajem – Mask će se još više ukorijeniti u sistemu nacionalne bezbednosti (on već ima, kako autor ističe, poverljivi ugovor vredan 1,8 milijardi dolara, verovatno sa obaveštajnom službom Nacionalne izviđačke službe i preko odeljenje SpaceKs-a pod nazivom Starshield, snabdeva komunikacione mreže za vojsku). U trenutku kada se američka vlada suočava sa ključnim odlukama o budućnosti veštačke inteligencije i komercijalizacije svemira, njegovi ideali će pobediti tempo događaja.
U Tesli, Musk je sebi dao titulu ‘tehno kralja’. Ovaj nadimak, koji pleše na granici šale i monomanije (prema hrvatskoj enciklopediji: mentalni poremećaj karakteriziran opsesijom jednom stvari ili idejnim sadržajem, do opsjednutosti tim iracionalnim kompleksom misli kao fiks ideje; a bolestan nagon da se istakne kao posebna ličnost ili nagon za besmislenim postupcima) ukazuje na opasnost. Po uzoru i uzoru na Trampa, osetio bi da ne treba da odustane od svog posla, pa ni od društvene mreže.
U administraciji koja bi — prilično drsko — nepoštovala svoje kritičare, on se ne bi plašio nadzora Kongresa i mogao bi da stavi po strani svakog Amerikanca koji se usudio da dovede u pitanje njegovu ulogu u bilo čemu. Od svih rizika koje donosi drugi Trampov mandat, ovo bi mogao biti jedan od najstrašnijih, zaključuje Frenklin Foer.
