Nema ništa ohrabrujuće ni za sve one koji su se nadali da će ga, ako oni to ne mogu, pobediti ta povreda zadnje lože.
Ona, kao što se dalo videti ovog beogradskog jutra, a melburnške večeri, polako prolazi, Bogu hvala.
Ali neke stvari ne prolaze. I to je i sam Novak odlično primetio.
Kada god ima neku povredu, ona se uvek dovodi u pitanje. Tako je bilo i pre dve godine, kada je imao naprslinu na stomačnom mišiću, tako je i sada.
I tačno je – dok se kod nekih (zna se kojih, kako kaže Đoković), tako nešto nikad ne dovodi u pitanje, oko njegove se uvek diže prašina.
“Interesantno je da se samo u moju povredu sumnja, a kada se neko drugi povredi, to utiče na njih. Onda su oni žrtve, a ja sam igrač koji se pretvara. To je vrlo interesantno. Znate o kome se radi tačno“, podvukao je Novak na obraćanju medijima.
Niko nije sumnjao da je recimo Rafael Nadal povređen napustio Melburn. Ili Dominik Tim. Zašto se onda stavlja upitnik oko Novakove povrede?
Zar to što gotovo da uopšte i ne trenera između mečeva, nije dovoljan indikator da nešto nije u redu? Zar su nevernim Tomama zaista potrebni snimci rentgena, magnetna rezonanca, medicinski izveštaji sve sa pečatom lekara?
Neka ih, neka sumnjaju. To im je jedino i preostalo.
Vidite kako se neki čudesni teniski bog, karmički poigra sa pojedinima.
Prošle godine su bili vrlo glasni u tome da se Đokoviću zalupe sva vrata ulaska u Melburn, a danas, poniženi izlaze na mala vrata, počišćeni sa terena.
Čini se da je nekima, ili bogme ogromnoj većini, jedina nada da će nešto uraditi pod tom kapom nebeskom, samo ako Novak ne igra.
A on igra, i to baš dobro još igra, na njihovu žalost.
Neko kome je nadimak Demon, nije mogao da prećuti sopstveni poraz, pa je umesto da gleda u svoje dvorište i zašto je od povređenog Novaka oteo samo pet gemova, (minorno, nekako u skladu sa prezimenom), opet okrenuo priču na tu mejnstrim vodenicu koja neprestano klokoće o tome kako Novaku nije ništa…
Čak i da je tako, a nije, njegovo je legitimno pravo da ne kaže o čemu se radi. I to može da bude deo taktike, pa nek se ljuti koliko ko hoće.
De Minor jedino sebe može da krivi, što uz 15.000 gledalaca, arenu u kojoj su većinski bili njegovi navijači, nije pretvorio u mitološki lavirint sa Krita i kao Minotaur pojeo Tezeja-Novaka.
Ne ide to ni po grčkom, pa neće ni po australijskom mitu.
Novaku je, neka nevidljiva sila (Arijadna) izgleda već doturila klupko konca kako da izađe iz još jednog australijskog lavirinta, i zna se na koju stranu.
To što je usput ostavio Minotaura, “probodenog”, reklo bi se za tili čas, nije za žaljenje, naročito ne posle onakvih prošlogodišnjih doskočica u vezi Novakovog ulaska u njegovu zemlju.
“Ili ja nisam dovoljno dobar da iskoristim njegovu povredu ili… Delovao mi je da je dobro u svim aspektima“.
Biće da je ipak ono prvo, Alekse. Još mnogo mora da se radi da bi se makar privirilo na Novakove australijske visine. Bio je ovo svojevrstan “teniski egzorcizam”, da se našalimo malo. Isterivanje Demona, na Novakov način.
Nije samo priča o povredi ta koju su, u vidu klipova pod točkove, bacali Novaku ovih dana.
I u medijima se štošta pokušava, zna se i u kojim, zna se i zašto. Ono sa odlaskom u toalet već na startu turnira, što je Novaka baš naljutilo, već je arhivirano, sad su pokušali nešto drugo.
Videli smo tokom jučerašnjeg dana neuspeo pokušaj pravljenja misterije od bočice koja je Novaku doturena iz njegove lože tokom meča drugog kola, protiv Enca Kuakoa.
Tako nešto već smo videli na Vimbldonu, pa na Mastersu u Parizu, i ništa nema sporno.
Izotonik gospodo, vitamini, osveženje koje igrači često i sami prave pre mečeva. Novak je to već ponavljao ranije i objašnjavao.
Čak i da je na poruci bilo nešto, po pravilima je koja važe za slemove u 2023.
A možda je pisalo: “Nole, volimo te. P.S. Goran i ekipa”.
Dakle, ništa od Votergejta gospodo, ćorak.
I još nešto. Jako bitno, što je Novak rekao posle meča sa De Minorom.
“Padaće mnoge maske. Pogotovu maske koje su se stvorile u poslednje dve godine sa ovim situacijama koje su se stvorile tokom pandemije. To me baš interesuje šta će budućnost da donese, ne samo u sportu“.
Zapamtite te reči. Nikola Pilić nam je nedavno u razgovoru rekao kako se svet polako menja, samo što pojedinima to ne dolazi do glave.
Novak to već vidi, odlično zna, oseća miris proleća.
Možda su se u Melburnu, a i na nekim drugim mestima, ponadali da će u ovom sveopštem padanju favorita na Australijan openu, pasti i onaj najveći, kako bi, valjda, neka samo njima znana pravda bila zadovoljena.
Avaj, ništa od toga. Prognoza kaže, padaće maske. I topiti se i razlivati se u sve te veštačke boje.
O, da, padaće maske.
B92.
