Poginulo je svih 283 putnika, među njima 80 dece i 15 članova posade. Avion je oboren ruskim projektilom, ali Moskva negira bilo kakvu odgovornost za njegov pad.
Sedamnaestog jula 2014. godine putnički avion Malezija erlajnsa oboren je ruskim projektilom, a stradalo je skoro 300 ljudi u njemu.
Ovo su četiri ključna pitanja u vezi sa incidentom, koja među mnogima ostaju nerazjašnjena.
Let MH17 leteo je iz Amsterdama za Kuala Lumpur kad je pogođen projektilom iznad regiona Donbasa u istočnoj Ukrajini, gde je u to vreme besneo sukob između militantnih grupa pod kontrolom Rusije i ukrajinske vojske.
Poginulo je svih 283 putnika, među njima je bilo 80 dece i 15 članova posade.
Holandske vlasti pokrenule su krivičnu istragu o obaranju aviona i tokom godina intervjuisale desetine svedoka i proučile stotine dokaza.
Rusija je negirala bilo kakvu odgovornost za pad aviona, ali su istražitelji pronašli veze sa njenim vlastima.
Ko je osuđen u vezi sa padom aviona?
Okružni sud u Hagu je 2022. godine proglasio trojicu ljudi krivim za umešanost u pad putničkog aviona.
Sva trojica su bivši službenici Ruske službe bezbednosti (FSB), a bili su i deo vlade samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR), proruske separatističke oblasti na istoku Ukrajine.
Igor Girkin je bio bivši ministar odbrane DNR-a, Sergej Dubinski bivši šef njene vojne obaveštajne službe, a Leonid Kravčenko je radio za Dubinskog.
Optužena je i četvrta osoba, ali je sud kasnije doneo odluku da nema dovoljno dokaza za presudu.
Sva trojica optuženih osuđeni su na doživotnu kaznu zatvora, iako nijedan nije bio prisutan u sudnici.
Moskva nije sarađivala sa međunarodnom istragom o padu aviona, iako su i Girkin i Dubinski ruski državljani.
Girkin je završio iza rešetaka u zatvoru, ali po sasvim drugoj optužnici.
Bivši oficir FSB-a optužio je ruski vojni vrh za nesposobnost tokom invazije na Ukrajinu.
Bio je optužen za ekstremizam u januaru 2024. godine i osuđen na četiri godine zatvora.
Kritikovanje ruske vojske postalo je krivično delo ubrzo posle početka invazije u februaru 2022. godine.
Ko je ispalio projektil?
Istražitelji predvođeni Holanđanima proučili su video i foto dokaze, preslušavši stotine presretnutih telefonskih razgovora.
Ovi dokazi su im pomogli da pokažu da je avion bio oboren projektilom ispaljenim iz lansera protivvazdušnog raketnog sistema Buk, sa teritorije pod kontrolom separatista DNR-a.
Lanser Buk je bio poslat iz Rusije.
Istovremeno, sud je naveo da nijedan od trojice osuđenih nije pritisnuo dugme za ispaljivanje projektila.
Istraživačka internet stranica Belingket ustanovila je da je dotični lanser Buk pripadao Trećem bataljonu ruske 53. protivvazdušne brigade, što sužava grupu potencijalnih počinilaca na tridesetak ljudi.
Sedamnaestog jula 2014. godine Bukom bi upravljala trojica ili četvorica njih.
Holandski istražitelji zatražili su od ruskih vlasti da saslušaju komandanta ove Brigade, pukovnika Sergeja Mučkaeva.
Moskva nije odgovorila na te zahteve, uprkos tome što se požalila da joj nije omogućen pristup istrazi.
Još jedna osoba koja se pojavljivala u presretnutim telefonskim razgovorima bio je ruski general-pukovnik FSB-a Andrej Burlaka.
Dokazi iz razgovora ukazuju na to da je Burlaka najverovatnije učestvovao u prebacivanju sistema Buk iz Rusije na istok Ukrajine.
BBC je utvrdio da je general Burlaka odlikovan najvišom ruskom počašću – “Heroj Ruske Federacije” – tokom aktivne faze oružanog sukoba u Ukrajini 2014-2015.
Koja je bila Putinova uloga?
U februaru 2023. godine, mesecima pošto su osuđena trojica počinilaca, istražitelji su naveli da je ruski predsednik Vladimir Putin bio direktno umešan u sukob na istoku Ukrajine i u obaranje aviona.
Kao dokaz naveli su dva presretnuta telefonska razgovora, u kojima se pominjala činjenica da je odluku da se protivvazdušni lanser Buk prenese u Ukrajinu donela “osoba sa najvišeg vrha”, čime se najverovatnije misli na predsednika Putina.
“Postoje snažne indicije da je Putin bio direktno umešan u odluke koje su se ticale Buka, ali te indicije ne postižu visoku letvicu kompletnih i neporecivih dokaza”, rekli su istražitelji iz Zajedničkog istražiteljskog tima predvođenog Holanđanima (JIT) na konferenciji za štampu.
Dodali su i da status šefa države daje predsedniku Putinu imunitet prema holandskim zakonima i da ne može da mu sudi nacionalni sud dok je na položaju.
Putinov portparol Dmitrij Peskov komentarisao je u ono vreme da Rusiji nije bilo omogućeno da učestvuje u istrazi i da to “nije doprinelo njenoj objektivnosti”.
Šta će biti sa odštetom za žrtve?
Godine 2020, holandska vlada je apelovala na Evropski sud za ljudska prava, zatraživši da se Rusija smatra odgovornom za smrt 298 putnika i članova posade na letu MH17, kao i za odbijanje da istraži incident.
Taj slučaj je još u toku.
Holandska vlada tvrdi da je Rusija odigrala ključnu ulogu u nesreći i da aktuelna kampanja dezinformisanja Kremlja oko obaranja aviona predstavlja teško kršenje civilnih prava rođaka žrtava.
Moskva uporno negira sve optužbe protiv nje i aktivno koristi slučaj leta MH17 za vlastitu propagandu.
Ona tvrdi da je avion oborila ukrajinska vojska ili čak da su putnici u avionu bili mrtvi još pre obaranja.
Ako Rusija izgubi slučaj na Evropskom sudu za ljudska prava, moguće je da će je sud obavezati da plati odštetu žrtvama.
U praksi, takva odluka će najverovatnije ostati simbolična.
Ubrzo posle početka potpune invazije na Ukrajinu, ruski parlament je usvojio zakon o “nesprovođenju odluka Evropskog suda za ljudska prava”, a on je na snagu stupio 15. marta 2022. godine.
Istovremeno, odšteta porodicama žrtava pada leta MH17 ne zastareva.
Moguće je da će u nekom trenutku u budućnosti neka druga ruska vlada usvojiti politički odluku da učestvuje u takvoj nagodbi.
Izvor: BBC News na srpskom
