Sveža bundeva ili “rođaka dinje“ najbolja je u sezoni, tokom jesenjih i zimskih meseci, a osim što je prava sezonska poslastica, takođe je i dobar čuvar zdravlja.
Bundeva se smatra rudnikom kalijuma i vlakana, dva hranljiva sastojka koji većini odraslih nedostaju u ishrani.
Tradicionalno bundeva na pijaci ili na trpezi najavljuje početak jeseni, a i simbolozuje prazničnu sezonu. Sveža bundeva najbolja je u sezoni, tokom jesenjih i zimskih meseci. Međutim, ova vrsta zimske tikve ili “rođaka dinje“ nije samo ukusna sezonska poslastica.
“Meso“ bundeve je najzdraviji deo
“Meso“ ili pulpa bundeve tamnožute do narandžaste boje najzdraviji je deo ovog ploda, koji sadrži mnoštvo vitamina, minerala i antioksidanata. Svaki deo bundeve može da se konzumira, uključujući semenke i kožu, tako da u slučaju ovog voća nema bacanja hrane.
Bundeva ima visok sadržaj vlakana i pektina, a njeno „meso“ može da olakša proces varenja. Dijetalna vlakna su esencijalni nutrijent dobar za digestivni trakt koji sprečava zatvor. Pored poboljšanja zdravlja creva, vlakna podržavaju kardiovaskularno i metaboličko zdravlje i podstiču dugovečnost, ističicu stručnjaci klinike Mejo. Meso bundeve je takođe bogato pektinom, vrstom rastvorljivih vlakana. Pektin je prirodni prebiotik, koji pomaže u hranjenju dobrih, zdravih probiotičkih mikroba u crevima.
Bundeva je bogata kalijumom, koji smanjuje rizik od srčanih oboljenja
Bundeva je bogata kalijumom tako da konzumacijom ove namirnice možete da pomognete sebi u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih bolesti i moždanog udara. Ishrana bogata kalijumom pomaže u snižavanju krvnog pritiska kod osoba sa hipertenzijom ili kod ljudi kod kojih postoji rizik od hipertenzije tako što podstiče bubrege da izlučuju višak natrijuma, objašnjavaju stručnjaci.
Beta-karoten daje bundevi narandžastu nijansu, a ljudsko telo ga pretvara u vitamin A bogat antioksidansima. Reč je o vrsti karotenoida, klasi pigmenata koji se nalaze u voću i povrću koji takođe deluju kao antioksidansi. Beta-karoten je zaslužan i za zdrave oči, kožu i imunitet, a prema zvaničnim podacima, bundeva sadrži više beta-karotena od mnogih drugih namirnica – slatkog krompira, šargarepe, narandžaste paprike i dinje.
Vitamin A je esencijalni nutrijent i uglavnom se dovodi u vezu sa dobrim vidom, imunitetom, reprodukcijom i razvojem, ali ishrana bogata vitaminom A ili beta-karotenom može smanjiti i rizik od određenih karcinoma, navodi National Institutes of Health. Visok sadržaj antioksidansa u bundevi, kako se ističe, može da doprinese njihovim potencijalnim svojstvima u borbi protiv raka, što treba dodatno istražiti.
Akutna upala je kratkotrajna, ali hroničnu ne treba zanemariti
Zahvaljujući beta-karotenu, bundeve mogu da pomognu u smanjenju upala koje se javljaju kao odgovor tela na povrede ili oštećenja. Akutna upala je obično kratkotrajna, na primer, kada slučajno posečete prst, i obično nestaje u roku od nekoliko dana. Ali hronična upala nije nešto što treba zanemariti jer može da uzrokuje bolesti koje se dovode u vezu sa invalidnošću i smrtnošću, kao što su dijabetes, bolesti srca, rak, bolest bubrega i autoimuni poremećaji, kako je objavljeno u istraživanju iz 2019. objavljenom u Nature Medicine.
Ljudi u mnogim zemljama koriste bundevu zbog njenih antiinflamatornih svojstava, navodi se u studiji objavljenoj 2022. u časopisu Plants. Smatra se da je to zahvaljujući beta-karotenu koji pokazuje snažnu antiinflamatornu aktivnost, a istraživači su otkrili da beta-karoten ispoljava jače aktivnosti od likopena, drugog karotenoida.
Čuva nas od pojave ćelija raka
Bundeva ima veoma visok sadržaj karotinoida i čuva nas od pojave ćelija raka. Takođe, bundeva nas štiti od problema sa bubrezima i oboljenja kardiovaskularnog sistema.
Bundeva je niskokalorično voće i povrće i to je čini veoma pogodnom namirnicom za konzumaciju tokom dijeta i različitih režima ishrane. Bundeva ima svoju upotrebnu vrednost čak i u kozmetici i u sirovom obliku i prerađena.
