Takođe poznat kao toplotni udar, toplotni udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje se javlja kada unutrašnja temperatura ljudskog tela pređe 40 stepeni Celzijusa, praćeno drugim simptomima, uključujući osećaj zbunjenosti, suvu kožu koja se ne znoji, nesvesticu ili gubitak svesti, pa čak i napade.
Ako se ne leči odmah, toplotni udar može dovesti do otkazivanja organa i oštećenja mozga, pa čak može biti i opasan po život. Toplotni udar utiče na celo telo. Uzrok ne mora nužno biti previše sunca.
Preterano korišćenje saune ili fizički napor na velikoj vrućini i u zagušljivom okruženju takođe može dovesti do toplotnog udara.
Kada je temperatura napolju 32 stepena Celzijusa, u autu posle pola sata na suncu temperatura se podiže na 48, a posle sat vremena na 58 stepeni.
Ovo je opasno po život, jer ljudsko telo mora biti u stanju da održi temperaturu od 37 stepeni. Kod ljudi pogođenih toplotnim udarom, telesna temperatura raste do 40 stepeni. Ovo nije samo neprijatno, već može dovesti i do smrti. Izlaganje ekstremnim temperaturama je opasno i za starije osobe. Često ovi ljudi imaju probleme sa pritiskom ili srčanim problemima. U ekstremnim vrućinama, srce mora da radi mnogo više nego na normalnim temperaturama. Posle operacije srca ili ako su krvni sudovi oštećeni, starije osobe su u opasnosti od sunčanice ili toplotnog udara.
Sportske aktivnosti na vrućini
Ali čak ni potpuno zdravi ljudi koji retko imaju zdravstvenih problema na velikim vrućinama nisu potpuno bezbedni. Na primer, ako naporno treniraju tokom ekstremne vrućine i pređu granicu, ne bi trebalo da bude iznenađenje ako dobiju toplotni udar. To važi i za ljude koji u vrelim danima obavljaju teške fizičke poslove na suncu.
Kada je spoljna temperatura visoka, dotok krvi u kožu se povećava i telo pokušava da se ohladi kroz kožu i protok krvi. Počinjemo da se znojimo. Znoj na koži isparava i bar donekle hladi telo. Ali kada dođe do ekstremne vrućine, može se desiti da sistem za hlađenje pokvari. Dnevno gubimo između pola litra i nekoliko litara tečnosti, od čega 99 odsto čini voda.
Znoj je važan
Vrsta znojne žlezde, koja se profesionalno naziva ekkrina žlezda, odgovorna je za regulisanje telesne temperature osobe. Najviše ih je ispod pazuha, dlanova, ali i na čelu. Njihov prečnik je do 0,4 milimetra.
Naše telo ima između dva i četiri miliona ovih žlezda. Znoj se proizvodi u delu žlezde koji izgleda kao klupko vune. Znoj se jednim kanalom odvodi na površinu kože. Tamo se tečnost distribuira u obliku sitnih kapi znoja. Dokle god radi, naše telo se nosi sa toplotom. Ali ako više nije u stanju da koristi sopstveni sistem za hlađenje, postaje opasan – i preti toplotni udar.
Važno je zadržati hladnu glavu
Kada nekoga „pogodi” toplotni udar, telo mu je pregrejano, a najčešće je glava bila predugo izložena suncu. Glavobolja je obično prvi simptom. Ostali simptomi su bol u leđima, iscrpljenost, a ponekad i mučnina i povraćanje.
Ovi simptomi su uzrokovani pregrevanjem moždanih ovojnica. To može dovesti do takozvanog aseptičnog meningitisa, upale moždane ovojnice koju ne izazivaju bakterije. Obolele osobe najčešće imaju vrtoglavicu, u nekim slučajevima su dezorijentisane, moguć je gubitak svesti. Tada je neophodna pomoć lekara.
Saveti za pružanje prve pomoći osobama koje su doživele toplotni udar su sledeći, prenosi TrtBalkan:
Premestite osobu u hladniju sobu
Položite je i podignite noge
Smanjite njenu telesnu temperaturu
Skinite svu usku i debelu odeću
Stavite pakete leda na njen vrat, prepone i pazuhe i poprskajte je hladnom vodom
Hidrirajte ga tečnošću, ali izbegavajte alkohol i kofein Nemojte joj davati nikakve lekove
