Pored utapanja najveći broj ljudi na kupalištima izgubi život usled temperaturnog šoka i zato je veoma važno pridržavati se preporuka za bezbedan ulazak u vodu, redovno uzimanje terapije kao i odlazak na plažu u preporučenim vremenskim periodima.
“Moramo poštovati zahteve vode, što znači da moramo znati gde i u koju vodu ulazimo. Potrebno je ići na regulisano kupalište gde postoje spasioci. Velika opasnost je šok koji nastaje ako naglo uđemo sa sunca u vodu. Tada, dolazi do sužavanja krvnih sudova, porasta pulsa i mogućnosti infarkta. To su velike opasnosti u kojima mnogi izgube život”, rekla je Obradović za K1 i dodala da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila da godišnje 18 miliona ljudi izgubi život zbog kardiovaskularnih oboljenja.
Doktorka napominje da hronični bolesnici ne smeju da zanemaruju redovnu terapiju, ali i da je važno da na plažu ne idu van preporučenih vremenskih perioda – do 10 sati ujutru ili posle 17 sati popodne, jer je van tog perioda izuzetno vruće.
“Ulazak u vodu mora biti postepen, počevši od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući našu temperaturu temperaturi vode. Tek tada je bezbedno bućnuti, jer nagli ulazak u vodu može biti izuzetno opasan. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, što može smanjiti našu telesnu temperaturu”, naglašava Obradović.
Ona dodaje da osoba kod koje nastupi hipotermija možda neće osetiti hladnoću u vodi, ali će se osećati izuzetno slabo i iscrpljeno, te da ukoliko ne izađe na vreme posledice mogu biti fatalne.
“Ako je temperatura vode iznad 22-23 stepena, to je u redu, ali ako je voda hladnija, može doći do hipotermije”, rekla je doktorka. Doktorka savetuje da se nikako naglo ne ulazi u vodu, ali ni u rashlađene prostorije.
“To je šok za organizam. Dolazi do naglog suženja krvnih sudova, skoka krvnog pritiska i pulsa, što može dovesti do pucanja krvnog suda zbog naglog skoka pritiska. Zbog toga nije poželjno ni mlađim osobama ni zdravim ljudima naglo ulaziti u vodu. Isti princip važi i za klima uređaje. Nikako ne biste smeli naglo ulaziti u potpuno rashlađenu prostoriju; pre ulaska treba postepeno prilagođavati organizam”, navodi Obradović.
Doktorka ističe da nakon jela ne treba ulaziti u vodu minimum pola sata. “Posle obroka, kafe ili napitaka, pola sata ne smemo ulaziti u vodu, jer naša krv ide prema crevima da pomogne u varenju, što može uzrokovati pad krvnog pritiska. Moramo voditi računa kada idemo na kupanje, a alkohol je posebno opasan tokom visokih temperatura”, upozorila je Obradović.
Ona naglašava da tokom velikih vrućina ne treba izlaziti napolje bez preke potrebe jer tada organizam želi da otpusti više toplote tako što se šire krvni sudovi i znoji se.
“Širenjem krvnih sudova i znojenjem gubimo veliku količinu tečnosti, zbog čega nam krv postaje koncentrovanija. Sa druge strane, dolazi do pada krvnog pritiska, što može izazvati vrtoglavicu i glavobolju, a u ekstremnim slučajevima dovesti do kolapsa”, rekla je Obradović.
Istakla je da je u tom periodu UV zračenje najveće, a da je to poseban izazov za malu decu, jer deca do druge godine života nemaju izgrađen termoregulacioni sistem.
“Oni se ne znoje, ne mogu da regulišu svoju temperaturu, jedino mogu da reaguju tako što im se pojavljuje osip po telu, te decu treba ostaviti u zatvorenom prostoru. Iako se mnogi zavaravaju da su pod suncobranom, i pod njim se može potamneti, UV zraci probijaju kroz njega, kao i kroz providnu odeću”, rekla je Obradović.
Doktorka naglašava i da najveći broj infarkta se dešava tokom letnjih meseci jer je tada krv gušća i često dolazi do stvaranja embolusa, koji uzrokuju infarkte. Spasilac Ivan Milenković istakao je da su, kada je utapanje u pitanju, najrizičniji poluplivači.
“Najrizičnija grupa su polu-plivači, oni koji misle da znaju da plivaju. Svi oni mogu da plivaju prsno ili kraul, uz neke modifikacije, i eventualno da zaronjaju, ali čim se suoče sa travom ili velikim talasima, mogu imati probleme. Pokušavaju da prevaziđu svoje sposobnosti pokušavajući da pređu veću udaljenost”, rekao je Milenković.
On dodaje da su virovi mesta koja su jako opasna i da su karakteristični za tekuće vode.
“Teoretski postoji šansa da se izvučete iz vira tako što treba da uzmete dovoljno vazduha i pustite da vas vir uvuče i izbaci. On ne može da vas zadrži na dnu; kako se sužava, slabi dok idete ka dnu, da bi vas na kraju izbacio na drugu stranu. Bitno je biti svestan da ste upali u vir i izbegavati paniku, što je čest problem. Vir može da se pređe površinskim plivanjem, jer ako je površina tela veća od vira, on ne može da vas uhvati”, objašnjava Milenković.
On dodaje da mladi ljudi često misle da mogu noću da ulaze u vodu i da se tako međusobno dokazuju, neretko pod uticajem alkohola i da su to najčešći situacije koje dovode do tragičnih ishoda. Milenković naglašava da s druge strane grč mišića ne može tako lako dovesti do utapanja.
“Najbitnije je da kada nas uhvati grč u mišiću, sa ostatkom tela održimo ravnotežu, uspostavimo položaj plutanja, smirimo disanje i pokušamo da istegnemo nogu ili ruku u vodi kako bi grč popustio”, naveo je Milenković.
Izvor:Tanjug
B92.
