Na severu, u zoru, hiljade mladunaca morskih kornjača probijaju se kroz pesak i teturaju do okeana. Džungla vrvi različitim životinjama, a najglasniji su majmuni urlikavci. Njihov glas može se čuti čak i na udaljenosti od pet kilometara.
Džungla Kostarike, piše The Daily Beast, više nije bajno utočište za njih. Naime, strani bogataši intenzivno su počeli kupovati zemljišta u toj državi i gradnjom infrastrukture ugrožavati opstanak majmuna. Prema izveštaju iz 2020. godine u Kostariki je strujom ubijeno 7.154 životinja. Od nje umiru i majmuni, najčešće zbog strujnih udara na neizolovanim dalekovodima, ali za njih su kobni i napadi pasa te prometne nesreće.
Viki Koan, osnivač lokalnog skrovišta za životinje, navodi kako je teško proceniti koliko majmuna umre godišnje. Ona objašnjava da je svaka smrt majmuna za nju velika bol. Kad joj dolaze ljudi u utočište često ih pita isto: “Jeste li ikada dotakli malu utičnicu, doživeli šok i vrisnuli? Možete li zamisliti da se držite utičnice dok vam se ne otopi koža s kostiju?”
Nedavno je, kaže, dobila poziv u vezi s majmunom kojeg je udarila struja. Ruka mu je bila u plamenu a zatim je pao s dalekovoda. Pre više od 30 godina, kad je prvi put došla u Nosaru, situacija je bila u potpunosti drugačija.
Tada sam se vozila u autu i čula veliku buku. Zaustavila sam auto popela se na krov i videla majmune urlikavce koji su među najglasnijim životinjama na planeti. Ovo je mesto pre bilo nebrušeni dijamant, bilo je neverovatno. Imali ste netaknutu peščanu plažu dugu sedam kilometara i džunglu – navodi.
New York Times je 2012. godine stavio grad na listu destinacija koje se trebaju obavezno posetiti i zatim je turizam eksplodirao. Pažnja stranaca je donela preko potrebne novce, ali i velike nedostatke. Cene najma porasle su i za domaće i za strance, a mnoge pridošlice imaju ukus za luksuz. Postavljajući velike staklene prozore u svoje domove kako bi uživali u pogledu na džunglu, i s jakim svetlima koje izviru iza njih ometaju noćne lovce te prekidaju san životinjama.
Novi stanovnici grada su u međuvremenu počeli ilegalno seći stabla. Time majmuni urlikavci postaju ranjiviji, ali i ostaju bez lišća kojeg konzumiraju u ogromnim količinama pa hranu moraju tražiti na drugim mestima. Kreću li se po putu to ih čini izuzetno ranjivima na napad drugih životinja.
Iz kostarikanskog Ministarstva okoline i energije naveli su kako pokušavaju rešiti problem strujnih udara i da su uspostavili radne grupe koje se time bave.
Veterinar Francisko Sanćez Murilo navodi kako 80 do 85 posto majmuna od strujnog udara premine na licu mesta. Od onih koji stignu do centra za spašavanje, pak, trećina će podleći ranama.
“Ponekad ostanu s nama mesecima, a onda jednostavno uginu” – navodi. Nastavlja kako ponekad, kad jednog majmuna strese struja, njegova porodica mu priđe u pomoć što završi samo još većom tragedijom. Dogodili se da alfa mužjaka grupe ubije struja, isto će doći do novih žrtava jer će se grupi priključiti drugi mužjak koji će ubiti mlade.
Cela situacija bi se rešila, smatraju sagovornici, kad bi se energetski kablovi postavljali pod zemljom, što je skupo, ali učinkovito. Ako to u nekim situacijama ne bi bilo moguće, tada bi se trebali ugraditi takozvani “majmunski mostovi” koji bi urlikavcima omogućili prelaz.
Viki Koan veruje da bi elektroenergetske kompanije trebalo biti odgovorne za izolaciju transformatora i žica jer ionako imaju veće troškove kad majmune udari struja budući da se oštete dalekovodi. Trenutno i aktivisti u Kostariki rade na predlogu zakona koji bi od tih kompaniji iziskivao da preduzmu zaštitne mere.
Za vlasnicu skloništa za životinje, vile u Nosari predstavljaju destruktivan oblik nemara.
“Ljude privlači ovo mesto zbog svoje rustikalne mirnoće, a ipak ga brzo menjaju. Oni ne shvataju da ne možete uzeti ono što ste ostavili u gradu da biste uživali u ovdašnjoj ljepoti i prirodi. Ne nosi to sa sobom, ostavi to u gradu”, zaključuje Koan.
