Polovina antibiotika koje danas koristimo su varijacije jedinjenja otkrivenih pre skoro jednog veka, tokom takozvanog zlatnog doba antibiotika.
Jedan od njih, streptotricin, izolovan 1940-ih, pokazao je veliki potencijal za svoju sposobnost lečenja infekcija izazvanih gram-negativnim bakterijama. Za razliku od gram-pozitivnih bakterija, ovi mikrobi nemaju čvrsti ćelijski zid na koji ciljaju mnogi antibiotici. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2017. objavila listu najopasnijih patogena otpornih na lekove, a većina njih su bile gram-negativne bakterije.
Odbačen pre mnogo decenija
Ali uprkos ogromnom potencijalu, streptotricin je odbijen. Naime, tokom početnih istraživanja ustanovljeno je da je toksičan za ljudske bubrege. Patolog Džejms Kirbi sa Univerziteta Harvard i njegove kolege „iskopali” su ovaj zaboravljeni antibiotik, istražili njegova svojstva i predstavili ga pod novim imenom – nourseothricin.
“Sa pojavom patogena otpornih na više lekova, za koje postoji malo ili nimalo dostupnih antibiotika za lečenje, vreme je da se ponovo razmotri i istraži potencijal onoga što smo ranije prevideli“, rekao je Kirbi za ScienceAlert.
Nourseothricin proizvode gram-pozitivne bakterije iz zemlje. To je zapravo mešavina antibiotika, streptotricin F (S-F) i streptotricin D (S-D). Dok nourseothricin i S-D imaju toksične efekte na ćelije bubrega, Kirbi i njegove kolege su otkrili da to nije slučaj sa S-F. Ovo jedinjenje je i dalje veoma efikasno u ubijanju gram-negativnih bakterija otpornih na lekove, ali u koncentracijama koje nisu toksične.
